Geni mogu uticati na naše uživanje u muzici – delimično je nasledno

Muzika je bitna za ljudske emocije i kulturu. Da li naša sposobnost da uživamo u muzici ima biološku osnovu? Genetska studija na blizancima pokazuje da je uživanje u muzici delimično nasledno.

Međunarodni tim pod vođstvom naučnika iz Instituta Maks Plank za psiholingvistiku u Najmegenu u Holandiji i Instituta Maks Plank za empirijsku estetiku u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj otkrio je genetske faktore koji utiču na stepen muzičkog uživanja, a koji su delimično različiti od gena koji utiču na generalno uživanje u nagrađujućim iskustvima ili muzičku sposobnost.

Preporučujemo

Muzika ima važnu ulogu u ljudskim emocijama, društvenom povezivanju i kulturnom izražavanju. Kao što je Darvin primetio, muzika je među najmisterioznijim darovima. Međutim, zašto ljudi uživaju u muzici?

Odgovor na ovo veliko pitanje ima potencijal da pruži uvid u opštije aspekte ljudskog uma, npr. kako iskustva postaju prijatna, kažu istraživači. „Želeli smo da razumemo da li genetske razlike između individua mogu prouzrokovati razlike u zadovoljstvu koje ljudi dobijaju od muzike i šta nam te razlike mogu reći o ljudskoj muzikalnosti generalno“.

Da bi utvrdili da li genetski faktori doprinose muzičkom uživanju ili „osetljivosti na muzičku nagradu“, istraživači su uporedili sličnosti između identičnih i fraternalnih (dvojajčanih) blizanaca.

Jednostavno rečeno, ako su identični blizanci sličniji nego fraternalni blizanci, genetika bi trebalo da ima uticaj. U saradnji sa švedskim Institutom Karolinska, upotrebljeni su podaci o više od 9.000 blizanaca, uključujući samoprijavljenu osetljivost na muzičku nagradu i generalnu nagradu, kao i sposobnost percepcije muzičkih odlika poput frekvencije, melodije i ritma.

Rezultati pokazuju da je sposobnost doživljaja muzičkog zadovoljstva delimično nasledna. Istraživači su procenili da je 54% varijabilnosti u švedskom uzorku povezano sa razlikama u DNK između individua. Takođe je otkriveno da su genetski uticaji na osetljivost u pogledu muzičke nagrade delimično nezavisni od osetljivosti na nagradu uopšte i muzičkih perceptivnih sposobnosti. Takođe, posebne genetske putanje uticale su na različite aspekte muzičkog zadovoljstva, poput regulacije emocija, plesanja uz neki ritam ili izvođenja muzike sa drugima.

Ovi nalazi ukazuju na složenu sliku u kojoj delimično posebne DNK razlike doprinose različitim aspektima muzičkog uživanja. Buduće istraživanje o tome koji deo genoma najviše doprinosi sposobnosti ljudi za uživanje u muzici ima potencijal da baci svetlo na ljudsku sposobnost koja je najviše zbunjivala Darvina, a nas i dalje zbunjuje danas.

(Telegraf Nauka/Max Planck Institute)