Poslednji neandertalci priredili veliko iznenađenje: Analiza DNK otkrila nešto potpuno neočekivano

Progresivno genetsko propadanje često se smatralo jednim od glavnih razloga nestanka najbližih ljudskih rođaka – neandertalaca. Međutim, poslednji neandertalci Evrope priredili su veliko iznenađenje istraživačima koji su rešili da analiziraju njihove genetske podatke.

„Arheološki, osteološki i genetski dokazi sugerišu da su neandertalci živeli u malim grupama, ali se manje zna o tome da li su te grupe bile deo izolovanih zajednica ili su pripadale većoj, dobro povezanoj populaciji. Gusta koncentracija neandertalskih lokaliteta iz sličnog perioda u basenu Meze, u Belgiji, pruža retku priliku za proučavanje regionalnih populacija u visokoj rezoluciji“, naveli su istraživači u studiji objavljenoj u žurnalu Nature i dodali:

Preporučujemo

„Generisali smo genetske podatke 27 neandertalaca koji su živeli pre manje od oko 52.500 godina na 10 arheoloških lokaliteta u Belgiji i Francuskoj, uključujući genom visoke pokrivenosti jedinke stare 45.000 godina iz Gojea u Belgiji. Pokazujemo da je većina ovih jedinki u bliskijem međusobnom srodstvu nego sa drugim neandertalcima u Evropi sličnog perioda. Štaviše, neke od ovih jedinki nose DNK iz neandertalske linije koja prethodi razdvajanju kasnih neandertalaca. Iako su se ovi neandertalci vremenski preklapali sa ranim modernim ljudima u severozapadnoj Evropi od pre oko 47.000 godina, ne nalazimo dokaze o protoku gena sa modernih ljudi.“

Bez parenja među srodnicima

Kako se dalje navodi, „oni takođe ne pokazuju genetska obeležja parenja među bliskim srodnicima, kakva su pronađena kod altajskih neandertalaca, što ukazuje na to da su živeli u većim ili bolje povezanim grupama“.

„Osim toga, genetsko opterećenje se nije akumuliralo tokom vremena, što govori protiv progresivnog genetskog propadanja kao pokretača izumiranja neandertalaca“, naveli su autori istraživanja.

Važan doprinos ovom istraživanju dao je uzorak neandertalca otkriven na lokalitetu Le Kote u Francuskoj, iskopan pod rukovodstvom profesorke Mari Soresi sa Fakulteta za arheologiju Univerziteta u Lajdenu. Prethodne genetske analize ove jedinke već su otkrile neočekivani genetski profil, pokazujući veze sa populacijama neandertalaca koje su živele daleko izvan zapadne Evrope, saopštio je Univerzitet u Lajdenu.

U ovoj studiji, uzorak iz Le Kotea poslužio je kao ključna referenca za tumačenje novodobijenih genoma iz Belgije i Francuske, kao i za rekonstrukciju istorije populacije poslednjih neandertalaca. Podaci zajedno otkrivaju da te poslednje populacije neandertalaca nisu bile jedna homogena grupa, već mreža međusobno povezanih zajednica koje su zadržale tragove različitih linija predaka sve do trenutka neposredno pre izumiranja.

- Svaki dodatni genom neandertalca visokog kvaliteta pruža izuzetnu količinu novih informacija. Otkrića predstavljena u ovoj studiji pokazuju koliko možemo naučiti kada više jedinki postane dostupno za genetsku analizu – rekla je profesorka Soresi.

Prema njenim rečima, ovi nalazi naglašavaju koliko toga još treba otkriti o populacijama neandertalaca i njihovim društvenim vezama.

- Tek počinjemo da otkrivamo raznolikost i složenost populacija neandertalaca. Kako više genoma sa lokaliteta širom Evrope i šire bude postajalo dostupno, moći ćemo da pređemo sa proučavanja izolovanih jedinki na rekonstrukciju čitavih zajednica, njihovih odnosa i društvenih mreža koje su ih povezivale – rekla je Mari Soresi.

Ko su neandertalci

Homo neanderthalensis (a prema nekim istraživačima i Homo sapiens neanderthalensis) nekadašnji su pripadnici roda Homo, čiji fosilizovani ostaci su prvi put pronađeni 1856. u dolini reke Neander u Nemačkoj, po kojoj su i dobili ime. Nekad su smatrani sporim, brutalnim i tupavim ljudskih rođacima, ali su novija istraživanja pokazala da su bili vešti lovci, proizvođači alata i da su lečili jedni druge sofisticiranim tehnikama. Osim toga, mešali su se sa pripadnicima naše vrste – Homo sapiens – pa većina modernih ljudi sa poreklom van Afrike ima procenat neandertalskog DNK. Neandertalci su izumrli pre oko 40.000 godina.

(Telegraf Nauka/Nature/Universiteit Leiden)