Retke priče o Merlinu i kralju Arturu digitalno rekonstruisane iz 13-vekovnog teksta

Deo manuskripta iz 13. veka koji sadrži retke priče o Merlinu i kralju Arturu otkriven je u biblioteci Kembričkog univerziteta. Taj izuzetni tekst je bio iskorišćen za vezivanje arhivskog registra iz 16. veka, ostajući sakriven do 2019.

Manuskript sadrži deo priče o Merlinu, nastavak priče o kralju Arturu, koja je bila popularna u srednjovekovnom periodu. Priča je činila drugi deo ciklusa Lanselot-Gral, o događajima na Arturovom dvoru nakon njegovog krunisanja. Iako je u suštini bila bestseler u svoje vreme, na svetu je ostalo izuzetno malo kopija priče o Merlinu. U stvari, preostalo je samo 40 kopija, a svaku su ručno ispisali individualni srednjovekovni pisari.

Preporučujemo

Smatra se da je ova nedavno pronađena kopija napisana između 1275. i 1315. U nekom trenutku u 1500-im godinama, pak, iskorišćena je kao omot za registar imanja Hantingfild u Safoku u Engleskoj, koji je bio u posedu porodice Vanek.

Nažalost, ova promena upotrebe značila je da je manuskript bio savijen, pocepan i uvezan u omot nove knjige. Međutim, naučnici su uspeli da razaznaju davno izgubljene reči pomoću novih tehnologija digitalnog snimanja, tako da tačno znamo šta je prvobitno bilo napisano.

„Prvo se smatralo da je u pitanju priča o seru Gavejnu iz 14. veka, ali je dalje ispitivanje pokazalo da je reč o delu priče o Merlinu na starofrancuskom jeziku, različitom i izuzetno važnom tekstu o Arturu“, kažu naučnici.

Pošto je svaki od manuskripata napisao individualni pisar, oni mogu da sadrže karakteristike koje ukazuju na njihovo poreklo. Na primer, ovaj fragment pripada kratkoj verziji teksta o Merlinu i sadrži male greške poput pogrešne upotrebe imena „Dorilas“ umesto „Dodalis“.

Rekonstrukcija manuskripta je trajala tri godine, ali je sad dostupan i naučnicima i javnosti u virtuelnom obliku.

„Da je ovo rađeno pre 30 godina, fragment je mogao biti isečen, razmotan i uništen. Međutim, danas nam prezervacija na mestu gde se nalazi daje bitan uvid u arhivske prakse 16. veka, kao i pristup samoj srednjovekovnoj priči. U pitanju je ne samo tekst, već i materijalni artefakt – deo istorije sam po sebi“, kažu istraživači.

Manuskript je napisan na starofrancuskom jeziku, jeziku srednjovekovne engleske aristokratije nakon Normanskog osvajanja. Govori o dve važne epizode iz priče o Merlinu, uključujući pobedu hrišćana nad Saksoncima. Glavni likovi su Gavejn sa Ekskaliburom na svom konju Gringaletu, njegov brat i njegov otac, kralj Lot, u borbi protiv saksonskih snaga.

U priči o Merlinu na Arturovom dvoru, čuveni čarobnjak se pojavljuje prilikom svetkovine uznesenja device Marije maskiran kao harfista. Merlin ovde pokazuje svoje magijske sposobnosti i značaj svoje uloge Arturovog savetnika.

Digitalna rekonstrukcija

Kad je fragment manuskripta otkriven, pokrenut je obiman projekat rekonstrukcije teksta u laboratoriji univerzitetske biblioteke. Fragment je bio veoma osetljiv, tako da su tradicionalni metodi konzervacije predstavljali veliki rizik. Da bi se izbeglo dalje oštećenje, multidisciplinarni tim Kembričkog univerziteta je sarađivao sa laboratorijom u cilju analiziranja i digitalizacije.

Fragmenti su odmotani virtuelno, što je omogućilo da se pročita izgubljeni tekst. Putem multispektralnog snimanja napravljeni su snimci širom raznih talasnih dužina svetlosti kako bi se poboljšala čitljivost. Ovo je takođe omogućilo identifikaciju presavijenog ili izbrisanog teksta.

Upotrebljena je i kompjuterizovana tomografija (CT), koja se obično koristi za skeniranje fosila, da bi se bez oštećenja analizirala struktura poveza knjige.

S obzirom na stanje manuskripta, eksperti su morali da koriste ogledala, prizme, magnete i druge metode za snimanje svakog dela presavijenog teksta, što je proizvelo stotine slika koje bi se zatim mogle sastaviti digitalno kao neka slagalica. Tako je na kraju dobijen pun 3D model odmotanog manuskripta.

„Ovaj projekat je bio sjajna prilika da se upotrebe sve moguće napredne tehnike snimanja iz našeg arsenala. I svaka od njih je otkrila nešto veoma važno. Rezultat je skup jedinstvenih digitalnih objekata koji su originalni fragment postavili u potpuno nov kontekst i transformisali način na koji ga razumemo“, kažu istraživači.

Projekat je ne samo rekonstruisao značajan deo izgubljenog i retkog manuskripta, već takođe postavlja standarde za neinvazivno proučavanje srednjovekovnih rukopisa. Inovativne tehnike snimanja već privlače pažnju drugih institucija, kao što je Nacionalni arhiv Ujedinjenog Kraljevstva.

Uspešna digitalizacija manuskripta o Merlinu može se sad videti u Kembričkoj digitalnoj biblioteci, gde ga može ispitati bilo ko zainteresovan za ovaj izuzetni deo istorije.

(Telegraf Nauka/IFL Science)