Naučnici otkrili moždani mehanizam koji pomaže u savladavanju straha

Istraživanje pokazuje kako mozak uči da obuzdava instinktivne reakcije straha, ukazujući na nove potencijalne mete tretmana za posttraumatski stres i anksioznost.

Istraživači iz nauronaučnog centra Sejnsberi na Londonskom univerzitetskom koledži otkrili su tačan mehanizam mozga koji omogućava životinjama da prevaziđu instinktivne strahove. Studija izvedena na miševima mogla bi imati implikacije po razvoj lekova za poremećaje povezane sa strahom kao što su fobije, anksioznost i posttraumatski stres.

Preporučujemo

Naučnici su mapirali kako mozak uči da potisne reakcije na opažene pretnje koje se tokom vremena pokažu kao bezazlene.

„Ljudi su rođeni sa instinktivnim reakcijama straha, kao što su one na vrlo glasne zvukove ili brzo približavajuće objekte. Međutim, možemo prevazići te instinktivne reakcije pomoću iskustva – kao što deca nauče da uživaju u vatrometu umesto da se plaše jakih pucnjeva. Hteli smo da razumemo moždane mehanizme u osnovi takvih oblika učenja“, kažu istraživači.

Putem inovativnog eksperimentalnog pristupa, proučavani su miševi na koje je bačena šireća senka u cilju imitiranja predatora iz vazduha. Isprva su miševi tražili sklonište opažajući vizuelnu pretnju, ali nakon više puta bez stvarne opasnosti naučili su da ne beže, dajući istraživačima model za izučavanje obuzdavanja reakcija straha.

Naučnici su na osnovu ranijeg rada znali da oblast mozga zvana ventrolateralni genikulatni nukleus (vLGN) može da obuzda reakcije straha kad je aktivna i prati znanje o prethodnom iskustvu pretnje. Ta oblast takođe dobija snažne signale od vizuelnih oblasti u cerebralnom korteksu, pa su istraživači ispitali da li ta nervna putanja ima ulogu u učenju da se ne treba plašiti vizuelne pretnje.

Studija otkriva dve ključne komponenete ovog procesa učenja: 1) određene oblasti vizuelnog korteksa su bitne za proces učenja i 2) moždana struktura vLGN skladišti ova pamćenja proizvedena učenjem.

„Životinje nisu naučile da potisnu reakcije straha kad su određene kortikalne vizuelne oblasti bile neaktivirane. Međutim, pošto bi životinje naučile da ne beže, cerebralni korteks više nije bio neophodan“, kažu istraživači.

Rezultati dovode u pitanje tradicionalna shvatanja o učenju i pamćenju. Dok se cerebralni korteks dugo smatra primarnim centrom mozga za učenje, pamćenje i bihevioralnu fleksibilnost, studija otkriva da supkortikalni vLGN, a ne vizuelni korteks, zapravo skladišti ključna pamćenja. Ova nervna putanja može obezbediti vezu između kognitivnih neokortikalnih procesa i „ugrađenih“ ponašanja posredovanih moždanim stablom, omogućavajući životinjama da prilagođavaju instinktivna ponašanja.

Naučnici su takođe otkrili ćelijske i molekularne mehanizme iza ovog procesa. Učenje se dešava putem povećane nervne aktivnosti u određenim vLGN neuronima, usled oslobađanja endokanabinoida – internih moždanih kurirskih molekula koji regulišu raspoloženje i pamćenje. Ovo oslobađanje smanjuje inhibitorni unos u vLGN neurone, dovodeći do pojačane aktivnosti u ovom delu mozga prilikom stimulusa vizuelne pretnje, što obuzdava reakcije straha.

Implikacije ovog otkrića idu dalje od laboratorije. Nalazi takođe mogu pomoći unapređenju našeg razumevanja šta se odvija pogrešno u mozgu kad je regulisanje reakcija straha poremećeno u stanjima poput fobija, anksioznosti i posttraumatskog stresa.

Iako su instinktivne reakcije straha na predatore možda manje važne za moderne ljude, moždana putanja koju smo otkrili postoji i kod ljudi, kažu istraživači. To može otvoriti nove puteve za tretiranje poremećaja povezanih sa strahom tako što će se delovati na vLGN sklopove ili lokalizovane endokanabinoidne sisteme.

U planu je saradnja sa kliničkim istraživačima radi izučavanja ovih moždanih sklopova kod ljudi, s nadom da će jednog dana biti razvijeni novi, ciljani tretmani za neadekvatne reakcije straha i anksiozne poremećaje.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)