Kako da prihvatite jela koja ne volite

Ova scena se dešava svaki dan širom sveta. Neki ljudi žestoko brane svoje lične ukuse. Međutim, mnogi bi radije proširili svoj jelovnik da ne bi pravili problem kad neko od prijatelja naruči picu, piše Science Alert.

Da li je moguće istrenirati čulo ukusa kako biste uživali u hrani koju ranije niste voleli, poput treninga za neki mišić u teretani?

Šta određuje ukus?

Ukus je složen sistem koji smo razvili da nam pomogne u životnoj sredini. Pomaže nam da izaberemo jela sa hranljivom vrednošću i da odbacimo ono što je potencijalno štetno.

Jela su sastavljena od različitih jedinjenja, uključujući nutrijente (kao što su proteini, šećeri i masti) i arome koje detektuju senzori u ustima i nosu. Ti senzori stvaraju osobenost jela.

Dok je ukus ono što detektuju receptori ukusa na jeziku, osobenost je kombinacija mirisa i ukusa. Zajedno sa teksturom, izgledom i zvukom, ova čula kolektivno utiču na vaš izbor jela.

Mnogi faktori utiču na izbor jela, uključujući starost, genetiku i okruženje. Svako od nas živi u sopstvenom senzornom svetu i ne postoje dve osobe koje će imati isto iskustvo tokom jela.

Izbor jela se takođe menja sa godinama. Istraživanje je otkrilo da mala deca imaju prirodnu sklonost ka slatkim i slanim ukusima, a ne vole gorke ukuse. Dok rastu, njihova sposobnost da vole gorke ukuse takođe raste.

Novi dokazi pokazuju da bakterije u pljuvački takođe mogu stvarati enzime koji utiču na ukus jela. Na primer, pokazano je da pljuvačka izaziva oslobađanje sumpornih aroma karfiola. Što je više sumpora proizvedeno, manje je verovatno da će dete voleti ukus karfiola.

Priroda i obrazovanje

I genetika i okruženje imaju bitnu ulogu u određivanju izbora jela. Proučavanja blizanaca procenjuju da genetika ima umeren uticaj na izbor jela (između 32 i 54 procenta, zavisno od vrste hrane) kod dece, adolescenata i odraslih.

Međutim, pošto naša kulturna sredina i hrana kojima smo izloženi takođe oblikuju naše izbore, ove sklonosti su u velikoj meri naučene.

Veliki deo tog učenja se dešava u detinjstvu, kod kuće i na drugim mestima gde jedemo. To nije učenje iz udžbenika. To je učenje iz iskustva (jedenja), koje obično vodi ka većoj sklonosti ka jelima – ili gledanja šta drugi rade, što može dovesti i do pozitivnih i do negativnih asocijacija.

Istraživanje pokazuje da se uticaji sredine na izbor jela menjaju između detinjstva i odraslog doba.

Za decu, glavni faktor je kućna sredina, što ima smisla pošto je verovatnije da će na decu uticati jela pripremljena i pojedena kod kuće. Faktori sredine koji utiču na adolescente i odrasle su raznovrsniji.

Proces „sticanja“ sklonosti

Kafa i pivo su dobri primeri gorkih supstanci za koje ljudi „stiču“ sklonost tokom odrastanja. Sposobnost da se prevaziđe odbojnost prema njima uveliko je rezultat društvenog konteksta u kojima se konzumiraju (na primer, u mnogim zemljama mogu povezane sa tranzicijom u svet odraslih) i fizioloških efekata njihovih sastojaka – kofeina u kafi i alkohola u pivu (mnogi ljudi smatraju te efekte poželjnim).

Međutim, šta je sa sticanjem sklonosti ka jelima koja ne daju takva poželjna osećanja, a koja su korisna, poput kelja ili masne ribe? Da li je ta jela moguće prihvatiti?

Evo nekoliko strategija koje vam mogu pomoći da naučite da uživate u jelima koja trenutno ne volite.

Jedite i nastavite da jedete. Samo jedna mala porcija je potrebna da se vremenom razvije sklonost ka nekom određenom ukusu. Možda će vam biti potrebno 10-15 pokušaja ili više pre nego što možete reći da vam se „sviđa“ to jelo.

Maskirajte gorčinu jedući ih sa drugim jelima ili sastojcima koji sadrže so ili šećer. Na primer, može upariti gorku rukolu sa slatkim salatnim prelivom.

Jedite ih uvek u pozitivnom kontekstu. To može biti nakon igranja omiljenog sporta ili sa ljudima koje volite. Alternativno, možete ih jesti sa hranom u kojoj već uživate; ako je u pitanju neka posebna biljka, pokušajte da je uparite sa omiljenim proteinom.

Jedite ih kad ste gladni. Tada ćete biti spremniji da prihvatite ukus koji vam možda ne bi odgovarao na pun stomak.

Podsetite se zašto hoćete da uživate u tim jelima. Možda menjate ishranu zbog zdravstvenih razloga, ili ste se preselili u drugu zemlju i mučite se sa lokalnom kuhinjom. Vaš razlog će doprineti motivaciji.

Počnite kao mladi (ako je moguće). Deci je lakše da nauče da vole nova jela pošto su njihovi ukusi manje izgrađeni.

Zapamtite: što više jela volite, lakše će biti da naučite da volite druga.

Balansirana i raznovrsna ishrana je bitna za dobro zdravlje. Probirljivost može postati problem ako vodi ka nedostatku vitamina i minerala – naročito ako izbegavate čitave grupe jela, kao što je povrće.

U isto vreme, ako jedete previše ukusnih, ali energetski jakih jela, možete povećati rizik od hroničnog oboljenja, uključujući gojaznost.

Razumevanje kako se formirao vaš izbor jela i kako može evoluirati je prvi korak stupanja na put zdravije ishrane.

(Telegraf Nauka/Science Alert)