Da li će političari ostati bez posla jer će ih zameniti AI? Filozof mapirao tri moguće budućnosti

Razvoj veštačke inteligencije (AI) već utiče na mnoga zanimanja, koja postaju bespotrebna zbog mogućnosti automatizacije. Filozof Ted Lekterman, profesor Univerziteta IE, zapitao se da li je moguće da AI uskoro zameni i političare, pa je mapirao tri moguće budućnosti.

- Ideja o veštačkoj inteligenciji u ulozi političara možda zabrinjava neke ljude, rezultati istraživanja govore nešto drugo. Anketa koju je sproveo moj univerzitet 2021, tokom ranog napretka veštačke inteligencije, otkrila je široku javnu podršku za integraciju AI u politiku u mnogim zemljama i regionima – napisao je za The Conversation Lekterman i dodao:

- Većina Evropljana je izjavila da bi želela da vidi da se bar neki njihovi političari zamene veštačkom inteligencijom. Kineski ispitanici su bili još optimističniji po pitanju AI agenata za donošenje zakona, dok su inače inovativni Amerikanci bili mnogo oprezniji. Kao filozof koji istražuje etiku i politiku veštačke inteligencije vidim tri glavna puta za integraciju veštačke inteligencije u politiku, svaki nešto obećava, ali ima i svoje zamke.

Kako navodi, iako su neki od ovih predloga bizarniji od drugih, njihovo razmatranje čini jednu stvar sigurnom: uključivanje veštačke inteligencije u politiku će nas primorati da se suočimo sa vrednošću ljudskog učešća u politici i sa samom prirodom demokratije.

Četbot na izborima

- Pre eksplozivne pojave ChatGPT-a 2022. planovi da se političari zamene četbotovima već su pokrenuti u nekoliko zemalja. Još 2017. četbot po imenu Alisa nominovan je za predsedničke izbore u Rusiji protiv Vladimira Putina, dok se četbot po imenu Sam kandidovao za funkciju na Novom Zelandu. Danska i Japan su takođe eksperimentisali sa političkim inicijativama koje predvode četbotovi. Ovi napori, iako eksperimentalni, pokazuju dugogodišnju radoznalost o ulozi veštačke inteligencije u upravljanju u različitim kulturnim kontekstima – naveo je Lekterman.

Privlačnost zamenjivanja političara od krvi i mesa četbotovima je, na nekim nivoima, prilično jasna, dodao je.

- Četbotovi nemaju probleme i ograničenja povezana s političarima. Njih ne pokreće želja za novcem, moći ili slavom. Nije im potreban odmor i mogu da komuniciraju sa svima odjednom, ali i da ponude enciklopedijsko znanje sa nadljudskim analitičkim sposobnostima. Međutim, četbotovi političari takođe imaju mane današnjih sistema veštačke inteligencije. Ovi četbotovi, koje pokreću veliki jezički modeli, uglavnom su crne kutije, pa nemamo uvid u njihovo rezonovanje. Oni često generišu netačne ili izmišljene odgovore, poznate kao halucinacije. Suočavaju se sa rizicima sajber bezbednosti, zahtevaju ogromne računarske resurse i potreban im je konstantan pristup mreži. Oni su takođe oblikovani pristrasnostima izvedenim iz podataka za obuku, društvenim nejednakostima i pretpostavkama programera – naveo je filozof.

Osim toga, dodaje on, „četbotovi političari bili bi nesposobni za ono što očekujemo od izabranih zvaničnika“.

- Naše institucije su dizajnirane za ljudske političare, sa ljudskim telima i moralom. Očekujemo od naših političara da rade, a ne samo da odgovaraju na pitanja, očekujemo i da nadgledaju osoblje, pregovaraju sa kolegama, pokazuju iskreno interesovanje za svoje birače i preuzimaju odgovornost za svoje izbore i postupke. Bez velikih poboljšanja u tehnologiji ili radikalnije preobrazbe same politike, četbotovi političari ostaju neizvesna perspektiva – naglasio je Ted Lekterman.

Direktna demokratija uz AI

- Drugi pristup teži da se potpuno oslobodimo političara, barem onako kako ih poznajemo. Fizičar Sezar Hidalgo veruje da su političari problematični posrednici, a da veštačka inteligencija konačno omogućuje da ih izostavimo iz procesa. Umesto da biraju političare, Hidalgo želi da svi građani mogu da programiraju svog AI agenta sa svojim političkim stavovima. Ovi agenti zatim mogu automatski da pregovaraju jedni sa drugima kako bi pronašli zajednički jezik, rešili nesuglasice i donosili zakone. Hidalgo se nada da će ovaj predlog moći da omogući direktnu demokratiju, dajući građanima direktniji uticaj na politiku, istovremeno prevazilazeći tradicionalne barijere vremenskog angažovanja i zakonodavnog znanja – napisao je filozof.

Predlog, dodaje, izgleda posebno privlačno u svetlu nezadovoljstva konvencionalnim političkim institucijama.

- Međutim, eliminisanje predstavnika može biti teže nego što se čini. U Hidalgovoj „avatarskoj demokratiji“, oni koji donose odluke bili bi eksperti koji dizajniraju algoritme. Kako bi jedini način da se legitimno ovlasti njihova moć verovatno bio putem glasanja, mi bismo možda samo zamenili jedan oblik zastupanja drugim – poručuje Lekterman.

Dominacija algoritama

- Još jedna radikalnija ideja uključuje potpuno eliminisanje ljudi iz politike. Logika je dovoljno jednostavna: ako tehnologija veštačke inteligencije napreduje do tačke u kojoj donosi pouzdanije odluke od ljudi, kakva bi bila svrha ljudskog učešća? Algokratija je politički režim koji vode algoritmi. Iako su retki oni koji otvoreno zagovaraju potpuno predavanje političke moći mašinama (a tehnologija za to je još predaleko), privid algokratije nas primorava da kritički razmišljamo o tome zašto je ljudsko učešće u politici važno. Koje vrednosti – kao što su autonomija, odgovornost ili razmišljanje – moramo da očuvamo u eri automatizacije i kako? - navodi Lekterman.

Dramatične mogućnosti integracije veštačke inteligencije u politiku, dodaje on, čine ovo kritičnim vremenom za objašnjenje naših političkih vrednosti. Umjesto da žurimo da zamenimo ljudske političare veštačkom inteligencijom, danas se možemo fokusirati na alate koji poboljšavaju ljudsku političku procenu i zatvaraju demokratske deficite, naglasio je.

Jačanje demokratskih institucija

- Alati poput Habermasove mašine, AI medijatora za debatu, uspešno su pomogli grupama na suđenju da dođe do konsenzusa prilikom glasanja o kontroverznim, polarizujućim temama. Potrebno je više ovakvih inovacija. S mog stanovišta, budućnost veštačke inteligencije u politici ne leži u potpunoj zameni ljudskih donosilaca odluka, već u promišljenoj integraciji koja pojačava ljudske sposobnosti i jača demokratske institucije. Ako je ovo budućnost koju želimo, moramo da budemo spremni da je gradimo – naveo je Ted Lekterman.

(Telegraf Nauka/The Conversation)