Više od 120 "ambasadora nauke" iz cele Srbije u Ekspertinejdžeri zoni Festivala nauke
U Ekspertinejdžeri zoni 17. Festivala nauke, koji se održava od 12. do 14. decembra 2024. na Beogradskom sajmu, ove godine učestvuje više od 120 tinejdžera iz 13 škola, u 10 različitih postavki, najavili su organizatori. Ovi mladi naučnici i svojevrsni ambasadori nauke će izazvati posetioce na niz naučnih izazova, pokazaće šta je sve moguće uz malo nauke i tinejdžerskog entuzijazma, i pokrenuće niz revoucionarnih ideja da se poigraju sa vašim moždanim vijugama.
Mlade ambasadore nauke su za nastup na Festivalu nauke pripremili njihovi entuzijastični nastavnici, koji su uložili lično vreme i energiju kako bi ovi talentovani ljudi bili spremni da svoja znanja prenesu na zabavan i komunikativan način.
Gimnazija "Sveti Sava" iz Požege predstaviće se postavkom „Čovek i priroda – ko je sluga, a ko gospodar?", u okviru kojeg će ekspertinejdžeri vratiti posetioce u drevni Egipat i pokušati da izvuku nekoliko važnih lekcija od te drevne civilizacije na obali Nila – a prošetaće nas i do Venecije, istražiti vijadukt u Segoviji, i zajedno s publikom se baviti prirodnim fenomenima i večitom ljudskom potrebom da ovlada neminovnostima.
Postavka "Lako je vezati kecelju, ali je teško biti kuvar" Osnovne škole "Siniša Janjić" iz Vlasotinca pokazaće kako kulinarstvo može da se podigne na viši nivo, a kroz zanimljive recepte ćemo upoznati neka sasvim nova, lagana edukativna jela za celoživotno učenje. Iz istog grada predstaviće se i ekspertinejdžeri osnovne škole „8. oktobar“ koji su spremili program "Semiramidini zvučni vrtovi".
Legenda kaže da su Viseći vrtovi Vavilona bili izgrađeni za kraljicu Semiramidu po naređenju kralja Nabukodonozora, koji je želeo da svojoj ženi pokaže ljubav, a posetioci Festivala nauke saznaće kako je sve to bilo moguće ako u Vavilonu nije bilo ničega osim peska i vrućine. Osnovna škola "Svetozar Miletić" iz Zemuna kroz postavku "Eko svest" se pita koliki je naš ekološki otisak i ukazuje da je pravo vreme da saznamo koliki pritisak stvaramo na ekosistem naše planete.
Mitrovačka gimnazija iz Sremske mitrovice predstavlja se programom "Biologija za poneti" u kome postavlja pitanja koliko često imamo priliku da izolujemo sopstvenu DNK, Ili pak hlorofil iz lista biljaka, Ii da li nam je palo na pamet da ispitamo koliko skroba ima u svakodnevnim namirnicama. Ovaj program poziva da saznamo kako od svoje sobe možemo da napravimo laboratoriju i steknemo nova saznanja.
Osnovna škola "Stevan Sinđelić" i Šesta beogradska gimnazija iz Beograda zajedničkim snagama osmislili su postavku "Od deteta do čoveka", koji će preispitati različite metode računanja, sprovesti zanimljive oglede i eksperimente kroz koje će predstaviti prirodne fenomene. Ekspertinejdžeri iz ove dve škole baviće se geometrijom, algebrom, ali i mehanikom i akustikom.
Program "Nauka u akciji" novosadske gimnazije "Svetozar Marković" i osnovne škole "Miroslav Antić" iz Futoga predstaviće nekoliko zanimljivih aplikacija koje će svakodnevni život učiniti mnogo lakšim. Sekcija primenjene fizike i elektronike, Matematičke gimnazije iz Beograda, kroz postavku „Od evolucije do tehnološke revolucije“, kroz svoje projekte prate evoluciju ideja koje su dovele do savremenih tehničkih dostignuća. Osnovna škola "Dule Karaklajić" Lazarevac je u postavci "A.K. Odiseja 2024." spremila beskrajan plavi podijum, a na posetiocima je samo da se pridruže u "najzabavnijem svemirskom plesu", u kome će biti predstavljene astronomske lekcije o kretanju koje se dešava oko nas i sa kojim, već duže vreme, nauka ide u korak.
Postavka "Proširi pogled – izvedi ogled" Osnovne škole "Sava Kerković" iz Ljiga podeliće sa posetiocima male tajne velike fizike. Kroz ovu radionicu moći ćemo da saznamo kako se svetlost kreće kroz sočivo i da li je svetlost zaista bela; veseli pirinač pokazaće kako izgleda zvuk; saznaćemo zašto voda ne izlazi kroz otvor na flaši i kolika je snaga atmosferskog pritiska, i još mnogo toga.
Gimnazija iz Tutina kroz postavku "Merimo danas, čuvamo sutra" objasniće zašto su lišajevi i četinari bitni u našoj sredini i kako nam mogu pomoći u proceni kvaliteta vazduha, kako se meri zagađenje vazduha i u kojoj meri to utiče na stepen oštećenja životne sredine, kako tehnologija može pomoći u efikasnom korišćenju resursa, poput vode, i održivoj brizi o biljkama.
(Telegraf Nauka/Tanjug)