Ovo je potpuno šokantno: DNK analiza može pogrešno da poveže osobu sa mestom zločina, pokazalo istraživanje

Popularnost forenzičara iz filmova i TV serija toliko je porasla da većina ljudi pretpostavlja da su DNK dokazi neoborivi. DNK ima jedinstveni otisak, pa ako se genetski kod osumnjičenog poklapa sa DNK na mestu zločina, onda je osumnjičeni bio tu, zar ne? Međutim, lažni pozitivni rezultati su mogući za određene grupe ljudi, pa se dešava da se sa mestom zločina poveže DNK osobe koja nije bila ni blizu, pokazalo je istraživanje objavljeno u žurnalu iScience.

Nova studija fokusirana je na „analizu mešavine DNK“, koja se koristi da se identifikuju osumnjičeni pomoću uzoraka DNK sa genetskim materijalom više ljudi. Primer toga su kvake na mestu zločina, na kojima postoji DNK svih ljudi koji su je nedavno dotakli, piše LiveScience.

Preporučujemo

Mešavina DNK ne daje jednostavan odgovor sa da ili ne na pitanje da li je neka osoba bila na mestu zločina. Tehnika u koju je uključen kompjuterski softver procenjuje koliko je verovatno da je nečiji DNK doprineo nastanku mešavine. Tokom suđenja, ta procena može da završi pred porotom sa svim ostalim dokazima, navodi Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST).

Mešavine DNK teže je rastumačiti nego uzorke DNK koje ostavi samo jedna osoba. Mešavina je sve teža za tumačenje kako broj osoba u mešavini raste, a DNK degradira.

Uz sve to, istraživači su sada pokazali da su DNK mešavine manje precizne kada su u pitanju ljudi sa nižim genetskim diverzitetom, što znači individue iz demografske grupe koja ima veoma sličan DNK.

- Naš rad pokazuje da moramo da budemo oprezni kada tumačimo rezultate forenzičkih analiza određenih mešavina DNK. Moramo da izmerimo jačinu dokaza po pouzdanosti. Moguće je da dođe do pogrešne presude zbog pogrešnog tumačenja analize DNK mešavine – rekla je Rori Rolfs, naučnica sa Univerziteta Oregona, za LiveScience.

Da bi to demonstrirali, Rolfs i njene kolege uradili su kompjutersku simulaciju koristeći genetske podatke. Podaci su uglavnom iz studije urađene 2016, kada su prikupljeni podaci iz 250 studija i 500.000 ljudi.

Tim istraživača koristio je podatke da generiše genetske profile i DNK mešavine u koje su uključeni ljudi različitog porekla. Mogućnost greške, tj. lažnog pozitivnog rezultata, povećava se kod grupa sa nižim genetskim diverzitetom.

Problem postaje sve veći kako se broj ljudi u mešavini povećava. Za 40 odsto mešavina materijala tri osobe, lažni pozitivni rezultati su se dešavali jednom na 100.000 uzoraka, rekla je Rolfsova.

(Telegraf Nauka/LiveScience)