Od AI naočara do predviđanja padova – firme se nadmeću za milion funti

Nagrada Longitude daje novac jednom od pet finalista za inovaciju u cilju samostalnog življenja.

Sa debelim plastičnim okvirima i širokim ručkama, ove glomazne naočare izgledaju kao one koje su deljene u biskopima tokom 1990-ih, a ne kao tehnologija asocirana sa naučnim nagradama u 21. veku.

Međutim, stavite ih i stvarni svet dobija novu dimenziju.

Preporučujemo

Dizajnirane da pomognu ljudima sa demencijom, korisnicima postavljaju ekran ispred očiju nad kojim pluta plavi nišan koji se može usmeriti ka predmetima.

Ne samo da sistem identifikuje predmete, kao što je kuhinjski pribor, već može dati informacije o načinu njihove upotrebe i koristi veštačku inteligenciju (AI) radi učenja iz ranijih interakcija.

Sa ugrađenim mikrofonom i zvučnicima, ove naočare mogu da snime i reprodukuju pamćenja povezana sa objektima, dok nežan ženski glas sa škotskim naglaskom komunicira sa korisnicima.

Te naočare su jedan od pet projekata u finalu takmičenja za nagradu od milion funti za tehnologiju koja pomaže ljudima sa demencijom da žive samostalno.

„Posmatrate okruženje pomoću naočara i asistent vas vodi kroz to iskustvo“, kaže kompanija Animorf, jedan od kreatora uređaja. „Tako da na neki način pokušavamo da preskočimo interfejse koje morate da naučite da biste koristili uređaj i oslanjamo se na prirodne kapacitete“.

Iako je rad na uređajima u toku – naočare su prilično teške i ne izlaze dobro na kraj sa pozadinskim šumom klima uređaja, na primer – očekivanja su velika.

„AI predstavlja uzbudljive mogućnosti da se pomogne ljudima sa demencijom da budu aktivni i samostalni, ostajući u svojim domovima koliko god dugo je moguće. Pomoću tehnologije možemo podržati prisećanje i pomoći ljudima da sačuvaju svoje svakodnevne rutine“, kaže Kejt Li iz Društva za Alchajmerovu bolest, koje sa Agencijom za inovacije Ujedinjenog Kraljevstva obezbeđuje sredstva za nagradu.

Pobednik treba da bude objavljen početkom 2026. Među ostalim finalistima su dva tima sa drugačijim nosivim uređajima. Jedan koristi senzornu tehnologiju sa fudbalskog terena za predviđanje padova, dok drugi skuplja podatke o svakodnevnim navikama korisnika i podstiče ih na akcije tokom uobičajenih praksi. Ako korisnik ne reaguje, uređaj može da upozori negovatelja.

Još jedan finalista je napravio uređaj za pomoć u kući koji kombinuje ekran sa uređajem koji izgleda kao tradicionalni telefon, omogućavajući video-pozive između drugih aplikacija.

U finalu je i tim koji je razvio sistem nadzora baziran na privatnosti, koji je smešten u kući osobe sa demencijom. Umesto oslanjanja na invazivnu tehnologiju poput kamera ili mikrofona, ovaj sistem koristi radar za nadgledanje lokacije i kretanja ljudi po prostorijama i mašinsko učenje za identifikaciju neuobičajenih događaja.

Zatim može da pošalje umirujuće poruke, obaveštenja o promenama ili urgentna upozorenja rođacima i negovateljima. Posmatraju se tendencije i promene ponašanja dok se simptomi razvijaju, što omogućava članovima porodice da intervenišu u pravom trenutku i u odgovarajućoj meri.

Ljudima je značajno jutarnje obaveštenje da je mama ustala i da je aktivna i da je grejanje uključeno, kažu kreatori.

Svaki tim je radio sa osobama koje imaju iskustvo sa demencijom, dobijajući bitne povratne informacije i uvide. „Ne želimo da razvijamo nešto što niko ne želi. Želimo da zadovoljimo potrebe koje su stvarne“, kaže jedan od finalista.

Tris Dajson iz kompanije Challenge Works, koja organizuje takmičenje, kaže da je upotreba AI naročito uzbudljiva, da ta tehnologija može biti korisna i da je ovo takmičenje početak čitavog niza tehnologija baziranih na AI.

(Telegraf Nauka/Guardian)