Veliko otkriće o Stounhendžu: Sve je različito od onog što smo mislili

Jedinstveni kamen koji leži ravno u centru spomenika donet je na lokaciju u južnoj Engleskoj iz severoistočne Škotske

Drevno ritualno značenje Stounhendža je još uvek misterija, ali istraživači su korak bliže razumevanju kako je nastao čuveni kameni krug.

Jedinstveni kamen koji leži ravno u centru spomenika donet je na lokaciju u južnoj Engleskoj iz severoistočne Škotske, objavili su istraživači u sredu u časopisu Nature. Nije jasno da li je kamen od 5 metara prenet čamcem ili kopnom - putovanjem dužim od 740 kilometara.

Preporučujemo

"Iznenađujuće je što je stigao izdaleka“, rekla je arheolog sa Univerziteta Ekseter Suzan Grini, koja nije bila uključena u studiju.

Više od sto godina, naučnici su verovali da centralna ploča od peščara Stounhendža - dugo nazivana "oltarski kamen" - potiče iz mnogo bližeg Velsa. Ali prošlogodišnja studija nekih od istih ovih istraživača pokazala je da kamen ne odgovara geologiji formacija peščara u Velsu. Pravi izvor kamena je ostao nepoznat, do sada.

Za ovu studiju, timu nije bilo dozvoljeno da "štrpne" komad stene na lokaciji, već je umesto toga analizirao minerale u delovima stene koji su sakupljeni u prethodnim iskopavanjima, od kojih neki datiraju iz 1840-ih. Pronašli su podudaranje u formacijama peščara Orkadijskog basena na severoistoku Škotske, regiona koji obuhvata delove vrha škotskog poluostrva, kao i ostrva Orkni.

"Taj geološki 'otisak prsta' se ne ponavlja ni u jednoj drugoj oblasti sedimenta u Velikoj Britaniji“, rekao je geolog sa Univerziteta Aberistvit Nik Pirs, koautor studije.

Grini je rekao da teška logistika premeštanja kamena na tako veliku udaljenost pokazuje visok nivo koordinacije i kulturne veze između ova dva regiona drevne Britanije.

Stounhendž je izgrađen pre oko 5.000 godina, a kamenje koje je formiralo različite krugove doneto je na lokaciju u različito vreme. Postavljanje kamenja omogućava da sunce izađe kroz kameni "prozor“ tokom letnjeg solsticija. Drevna namena oltarskog kamena - koji leži ravno u srcu Stounhendža, sada ispod drugih stena - ostaje misterija.

"Stounhendž nije naselje, već mesto ceremonije ili rituala“, rekla je Heder Sebire, viši kustos engleskog nasleđa, koja nije bila uključena u studiju. Ona je rekla da ranija arheološka iskopavanja nisu otkrila dokaze o gozbi ili svakodnevnom životu na tom mestu.

Prethodna istraživanja su pokazala kulturne veze - kao što su sličnosti u stilovima grnčarije - između oblasti oko Stounhendža i škotskih ostrva Orkni. Drugo kamenje u Stounhendžu dolazilo je iz zapadnog Velsa.

Dok je Britanija prošarana drugim neolitskim kamenim krugovima, "jedinstvena stvar u Stounhendžu je udaljenost sa koje je kamenje nastalo“, rekao je Ričard Bevins sa Univerziteta Aberistvit, koautor studije.

(Telegraf.rs / AP)