„Šta sam naučio predajući filozofiju u zatvorima“: Britanski profesor ima jedinstven način pomoći robijašima

Šta je potrebno zatvorenicima na robiji? Bolji kreveti? Bolja hrana? Bolji uslovi života? Profesor filozofije Univerziteta u Šefildu Džim Čembrlen smatra da pravi odgovor nešto na šta bi malo ko pomislio – časovi filozofije.

Čembrlen je proveo je godine predajući filozofiju u zatvorima. U tekstu za The Conversation on je opisao svoja iskustva i objašnjenja zašto misli da je filozofija blagotvorna za zatvorenike, tekst prenosimo u celosti:

Preporučujemo

„Od svih predmeta koji se mogu predavati u zatvorima, filozofija može da deluje kao čudan izbor. Mogli biste pomisliti da bi prvo trebalo da se pozabavimo osnovama obrazovanja, pošto, prema izveštaju Doma komuna, 57% zatvorenika u Engleskoj‚ ima nivo znanja engleskog i matematike na nivou deteta od 11 godina ili ispod toga. Takođe mogli biste očekivati da se zatvorsko obrazovanje fokusira na veštine potrebne za zaposlenje nakon puštanja na slobodu.

U Ujedinjenom Kraljevstvu mnogi ljudi smatraju da bi zatvori trebalo strogo kažnjavati prestupnike, i možda vide kurseve filozofije kao neopravdan luksuz za one koji su prekršili zakon. Međutim, nalazimo se u periodu potencijalno značajnih promena za zatvorski sistem Ujedinjenog Kraljevstva, koji je godinama prenatrpan i u lošem stanju.

Tokom moje tri godine držanja kurseva filozofije u zatvorima, bio sam svedok onoga što se može postići ovom vrstom obrazovanja. Otkrio sam da kursevi filozofije mogu napraviti veliku razliku u životima zatvorenika i zatvorskoj kulturi, često na neočekivane načine.

Radeći sa kolegama iz dobrotvorne organizacije Filozofija u zatvoru (Philosophy in Prison) i Univerziteta u Šefildu, vodio sam kurseve filozofije u nekoliko engleskih zatvora i otkrio da je filozofija posebno pogodna za obrazovanje u zatvoru. Za razliku od većine tema, filozofija se može predavati isključivo kroz razgovor, bez udžbenika ili tehnologije.

Postoji mnogo dobrih razloga za vođenje filozofskih razgovora s ljudima u zatvoru. Razgovori omogućavaju skoro svakome da se uključi, bez obzira na nivo pismenosti. Filozofski razgovori mogu pružiti muškim zatvorenicima retku priliku da ublaže krute norme muškosti koje zatvori implicitno nameću.

Ali jedna od najvećih koristi koju sam uočio jesu efekti ovih razgovora na stavove ljudi prema neslaganju. Zatvori su prenatrpana i često opasna mesta, gde neslaganje isuviše lako može dovesti do sukoba. Srećom, filozofija pruža izvanrednu priliku za konstruktivan dijalog.

Filozofiranje

Jedna od najintrigantnijih stvari u vezi sa filozofijom jeste to što niko ne zna odgovore na pitanja koja nam postavlja. Razmislite o pitanjima kao što su: Šta vas čini istom osobom koja ste bili pre deset godina? Šta je dobar život? Šta je znanje?

Takva pitanja dotiču suštinu onoga što znači biti čovek, i zbunjivala su ljude vekovima. Ona zahtevaju od svakoga, od najiskusnijeg filozofa do potpunog početnika, da preispita zašto razmišljamo na način na koji razmišljamo. Takođe izoštravaju naše interesovanje za ono što drugi imaju da kažu.

Uzmimo za primer prvo od ovih pitanja. Možda mislite da vas sećanja na prošlost čine istom osobom koja ste nekada bili. Ali ne sećamo se vremena koje smo proveli spavajući, pa verovatno nismo različite osobe nego tokom spavanja. Dakle, mogli biste umesto toga reći da smo imali ista tela pre deset godina. Osim što se svaki deo ljudskog tela menja tokom vremena – tokom deset godina, svaka ćelija u našem telu mogla bi biti zamenjena. Sada je, sa samo četiri rečenice, zagonetka postavljena, a razgovor započet.

Mnoga pitanja o kojima diskutujemo na predavanjima u zatvoru potiču iz sveta klasične filozofije (kao što su spomenuta tri). I naši razgovori često istražuju ideje filozofa – na primer, da li Aristotel ili Bentam bolje razumeju dobar život.

U svakom filozofskom razgovoru brzo ćemo shvatiti da neslaganje ne mora uključivati konfrontaciju: ono može biti progresivno, uzbudljivo, čak i zabavno. Filozofija pomaže ljudima da razviju i praktikuju norme konverzacije – i samopouzdanje – potrebne za pozitivno neslaganje. Prema mom iskustvu, zatvorenici često dolaze na kurseve filozofije sa malim očekivanjem da će bilo šta doprineti tim časovima.

Mnogi zatvorenici ‚imaju ograničena ili negativna iskustva sa obrazovanjem i ograničeno verovanje u potencijal učenja‘. Ali kursevi filozofije mogu radikalno poboljšati samopouzdanje ljudi, i tako im pomoći da preispitaju šta bi obrazovanje moglo značiti za njih.

Jedan od učesnika naših predavanja sažeo je ovu poentu na sledeći način: ‚Sa filozofijom, ljudima je stalo da čuju šta ja mislim. Niko te ne sluša kada si bio u zatvoru. Sve što misliš je pogrešno, smeće, ti si ništa‘. Drugi je bio još direktniji: ‚Mrzeo sam školu, napustio je sa 11 godina, ne znam da čitam, ne znam da pišem. Ali ovo mogu da radim.‘

Transformacija zatvorske kulture

Dokazi pokazuju da učešće u obrazovanju može značajno smanjiti verovatnoću ponovnog činjenja krivičnih dela. Ipak, kako se navodi u nedavnom izveštaju nezavisne nadzorne inspekcije, porast zatvorske populacije u Ujedinjenom Kraljevstvu doveo je do toga da se ograničeni resursi preusmeravaju sa takvih programa.

Časovi filozofije mogu olakšati transformaciju u zatvorskoj kulturi, uz relativno male troškove. U izveštaju inspekcije o jednom od zatvora u kojima radim nekoliko godina, zabeleženo je da su zatvorenici koji su pohađali kurseve filozofije ‚izjavili da im se mentalno zdravlje i blagostanje poboljšalo i da su uživali u prilici da učestvuju u razgovoru‘.

Video sam kako kursevi filozofije utiču na celo zatvorsko krilo, jer su ljudi nastavljali razgovore nakon što smo otišli. Jedan učesnik je rekao da je ‚boravak u prostoriji sa zatvorenicima koje nisam poznavao, ali sa kojima sam na kraju razgovarao, mnogo doprineo međusobnom razumevanju… Sada razgovaram sa više ljudi na krilu‘.

Bez obzira na to šta su zatvorenici možda uradili, sa njima delimo našu zajedničku ljudskost. Baveći se filozofijom sa zatvorenicima, možemo se ovome posvetiti sa veoma pozitivnim rezultatima – potencijalno kako u zatvoru, tako i nakon njega.“

(Telegraf Nauka/The Conversation)