Da li je kukuruz prikazan na mozaiku iz Pompeje?

Dva klipa kukuruza na umetničkom delu na mrežama su postala argument da je „zvanična istorija“ lažna, ali da li u tome ima istine?

Misteriozni mozaik iz Pompeje krije veliku tajnu! Na njemu se može videti nešto što ne bi smelo da postoji, nešto što bi moglo da uzdrma sve temelje „zvanične istorije“ kao nauke – dva klipa kukuruza. To je, otprilike, teza koja se ovih dana vrti po društvenim mrežama. Naravno, ta teza nije tačna, ali to ne sprečava mnoge da navodni mozaik kukuruza iz Pompeje dele po internetu.

- Ovo je mozaik iz Pompeje koja je nestala u prvom veku. Na ovom mozaiku vidimo kukuruz koji je Kolumbo doneo u Evropu u šesnaestom veku – piše na Iksu (Tvieru) izvesni Misteriozni i dodaje:

- A učili su nas da je Kolumbo doneo kukuruz iz Južne Amerike. U Napulju to nisu znali, pa su ga crtali još pre 2.000 godina.

Da li se on šalio ili nije, nije moguće zaključiti, ali slična poruka vrti se po društvenim mrežama već dugo. I to na srpskom, na engleskom, na ruskom...

Popularnost ove tvrdnje možda i ne čudi ako se ima u vidu da bi dokaz postojanja kukuruza u Starom Rimu zaista bio revolucionaran. To bi značilo ili da je ova biljka uzgajana u Evropi mnogo pre Kolumbovog otkrića Amerika ili da su rimski mornari i trgovci nekako preplovili Atlantski okean i doneli je doneli je mnogo pre 15. veka.

Ali postoji problem – ovaj mozaik uopšte nije iz Pompeje, niti je iz 1. veka.

Fotografija koja se vrti po društvenim mrežama i opskurnim sajtovima prikazuje mozaik, ali iz slavnog ruskog muzeja Ermitaž. Reč je o podnom mozaiku u holu paviljona koji je zaista inspirisan starorimskim umetničkim delom, ali ne iz Pompeje.

- Pod je napravljen od mermera u boju, a u centru je mozaik koji je kopija starorimskog podnog mozaika, čiji original se čuva u Vatikanskim muzejima – piše na sajtu samog Ermitaža.

Kopija je napravljena između 1847. i 1851. u Rimu, a kraj nje se nalazi sto sa istim, ali manjim mozaikom.

Mozaik koji je inspirisao ovaj iz Ermitaža čuva se u Muzeju Pio-Klementino u Muzejima Vatikana, i to u Okrugloj sali.

- Konstrukcija ove velike hale sa poluloptastim svodom koji imitira onaj u Panteonu završena je 1779. prema projeku Mikelanđela Simonetija. Kraj zida je serija niša za prikaz kolosalnih statua, između kojih su polustubovi sa bistama. Flor je izuzetan spoj nastao u 18. veku od mozaika iz prve decenije 3. veka, koji su nađeni u Otrikolu i Sakrofanu – navodi se na sajtu Vatikanskih muzeja.

Iako nije poznato koliko od ovog mozaika, na kome su prikazana najneverovatnija mitološka bića poput kentaura, himera, Meduze…, zaista predstavlja očuvani deo starorimskog umetničkog dela, a koliko je toga dodato u 18. veku, već prvi pogled pokazuje da se onaj u Ermitažu i onaj u Vatikanu donekle razlikuju. Jedna od tih razlika je što na onom starijem nema klipova kukuruza, već su ih dodali ruski autori. „Zvanična istorija“ može da odahne.

(Telegraf Nauka)