Adaptivna pametna rukavica može podučavati nove fizičke veštine

Verovatno ste sreli vizuelne ili auditivne tipove učenika, ali postoje i oni koji usvajaju znanje drugačijim putem – dodirom.

Sposobnost razumevanja taktilnih interakcija naročito je važna za zadatke poput delikatnih hirurških operacija ili sviranja muzičkih instrumenata. Međutim, za razliku video i audio načina, dodir je teško zabeležiti i preneti.

Istraživači iz Masačusetskog instituta za tehnologiju su razvili pametnu rukavicu koja može da beleži, reprodukuje i prenosi instrukcije bazirane na dodiru, piše TechXplore.

Preporučujemo

Radi upotpunjavanja ovog nosivog uređaja, takođe su razvili jednostavan instrument mašinskog učenja koji se prilagođava reakcijama različitih korisnika na taktilne informacije, optimizujući njihovo iskustvo.

Novi sistem bi mogao pomoći ljudima da nauče fizičke veštine, pobošljati osetljivost robotske teleoperativnosti i pomagati pri obuci u virtuelnoj realnosti.

Mogu li naučiti da sviram klavir?

Istraživači su ugradili taktilne senzore i haptične aktivatore (mehanizme koji omogućavaju povratne informacije na bazi dodira) u tkaninu. Ova tehnologija postoji u pametnim telefonima, gde su haptične reakcije izazvane dodirivanjem ekrana.

Na primer, ako pritisnete neku aplikaciju, osetićete blagu vibraciju iz tog određenog dela ekrana. Na isti način, nova adaptivna rukavica šalje povratne informacije različitim delovima šake radi ukazivanja na optimalne pokrete za izvođenje različitih veština.

Pametna rukavica bi, na primer, mogla naučiti korisnike kako da sviraju klavir. Prilikom demonstracije, snimljena je jednostavna melodija, koristeći pametnu rukavicu radi beleženja niza pritisaka na dirke. Onda je mahanizam mašinskog učenja preveo taj niz u haptične povratne informacije koje su unete u rukavice učenika. Aktivatori su vibrirali na prstima nad odgovarajućim dirkama.

Najveći izazov u prenošenju taktilnih interakcija je to što svako percipira haptične povratne informacije drugačije. Sistem je prilagođen specifičnim merama korisnikove šake putem digitalne izrade.

Ovaj rad je prvi korak u izgradnji personalizovanih agenata veštačke inteligencije koji neprekidno beleže podatke o korisniku i okolini. Agenti će onda pomagati korisnicima u izvođenju složenih zadataka, učenju novih veština i promociji boljih ponašanja.

Prirodno iskustvo u elektronskom okruženju

U robotskim teleoperacijama, istraživači su otkrili da rukavice mogu preneti osećaje sile na robotske ruke, pomažući im u izvođenju osetljivijih zadataka hvatanja.

Sa sposobnošću da beleži taktilne interakcije u visokoj rezoluciji, poput ljudske kože, ovaj senzor omogućava robotima da osete svet putem dodira.

Puna integracija taktilnih senzora u tkaninu premošćava jaz između fizičkih akcija i digitalnih informacija, omogućujući ogroman potencijal za osetljive robotske teleoperacije i potpune obuke u virtuelnoj realnosti.

Ovaj interfejs bi takođe mogao proizvesti potpunija iskustva u virtuelnoj realnosti. Pametne rukavice bi dodale taktilne osećaje u digitalna okruženja video igara, gde bi igrači mogli osetiti okolinu kako bi izbegli prepreke.

Osim toga, ovaj interfejs bi mogao obezbediti personalizovanije iskustvo bazirano na dodiru u virtuelnim kursevima obuke za hirurge, vatrogasce i pilote, gde je preciznost najvažnija.

Istraživači veruju da bi mogli proširiti ovu nosivu tehnologiju dalje od prstiju. Uz moćnije haptične povratne infornmacije, moglo bi se upravljati stopalima, kukovima i drugim delovima tela manje osetljivim nego šake.

Takođe, sa kompleksnijim mehanizmom veštačke inteligencije, ova tehnologija bi mogla pomoći u angažovanijim zadacima, poput obrade gline ili vožnje aviona. Trenutno može pomoći samo u jednostavnim pokretima kao što su pritiskanje tipke ili držanje predmeta.

(Telegraf Nauka/TechXplore)