Stotine nepoznatih vrsta pronađene su širom sveta prošle godine

Neverovatna otkrića i naučni poduhvati u 2023. pokazuju koliko daleko radoznalost i začuđenost mogu da odvedu čovečanstvo.

Arheološki nalazi omogućili su istraživačima da naprave fascinantne korake u prošlost i saznaju više o našim misterioznim precima i stvorenjima koja su živela na Zemlji pre ljudi.

Istovremeno je tehnološki napredak omogućio naučnicima na naprave odvažne skokove napred u razumevanju ogromnog prostranstva univerzuma i našeg malog kosmičkog susedstva u njemu.

Preporučujemo

Svaka nedelja je donosila nova čudesa i uvide, zajedno sa desetinama neverovatnih momenata i zapanjujućih viđenja kosmosa ranije nedostupnih ljudskom oku.

U ovom zlatnom dobu naučnih otkrića, ne bi trebalo da uzimamo sposobnost rešavanja misterija i sticanja novog znanja zdravo za gotovo, da bismo bolje razumeli kako da zaštitimo ovaj izuzetni svet, piše CNN.

Carstvo divljine

Skoro 1.000 novih vrsta je otkriveno širom planete u 2023, značajno obogaćujući drvo života i pokazujući koliko mnogo biodiverziteta čeka da bude pronađeno na Zemlji.

Istraživači iz Kalifornijske akademije nauka i Londonskog prirodnjačkog muzeja izneli su stotine stvorenja i biljaka sa dna okeana na jedno izolovano uzvišenje u Angoli.

Većina novonađenih vrsta bili su insekti – uključujući metalične ose koje pomažu u eliminaciji poljoprivrednih štetočina. Pronađena su i neobična stvorenja poput retkog tipa neme žabe i gekona koji ispaljuje lepljivu supstancu iz repa.

Dok se klimatska kriza nastavlja, naučnici žure da identifikuju vrste u pokušaju da ih zaštite pre nego što nestanu.

Povratak u budućnost

Novi naučni trend u 2023. bila je biologija uskrsnuća, ili pokušaj vraćanja u život izumrlih molekulskih nizova i složenih organizama.

Ovo polje izučavanja zvuči kao osnova za „Park iz doba jure“, ali ga naučnici koriste za povećanje informisanosti o buđenju neaktivnih virusa dok klimatska kriza izaziva topljenje permafrosta.

Biologija uskrsnuća se takođe koristi u potrazi za farmaceutskim rešenjima putem izučavanja genetskih proteina naših predaka.

Naučnici su ponovo stvorili miris egipatskih balzama za mumifikaciju. Posetioci mogu osetiti taj miris prošlosti u Muzeju Musgor u Danskoj.

I da, radi se na vraćanju u život izumrlih životinja kao što su dodo, vunasti mamut i tasmanijski tigar.

Počela je trka na Mesec između nekoliko zemalja, a njihove robotske misije su se završavale i uspešno i neuspešno.

U međuvremenu, svemirska letelica je prvi put donela uzorak sa asteroida na Zemlju – kamenje i prašina već iznanađuju naučnike.

Takođe su lansirane i dvaput eksplodirale najmoćnije rakete ikad konstuisane, podsećajući da svemirsko putovanje nije lako.

Kurioziteti

Kad su istraživači upotrebili rendgenske zrake da skeniraju jedno od Rembrantovih remek-dela – „Noćnu stražu“ – snimci su otkrili tajnu koja je bila skrivena skoro 400 godina. Ispod slike holandskih stražara nalazi se sloj od olova.

Završena 1642, ogromna slika je bila izložena u Amsterdamu u zdanju musketarskog udruženja, gde bi bila u opasnosti od vlage. Stručnjaci veruju da je Rembrant upotrebio olovo, umesto uobičajenog krutog sloja lepka, kako bi zaštitio platno sa svojim majstorstvom u prikazu osvetljenja i senki.

Tajne okeana

Istraživači su upotrebili neobičan izvor za rešavanje jedne od misterija ledene ploče zapadnog Antarktika, koja se ubrzano topi zbog globalnog zagrevanja.

Izučavajući DNK oktopoda pareledone turqueti, koji se može nači duž antarktičkog morskog dna, naučnici su ustanovili da se ledena ploča poslednji put urušila pre više od 100.000 godina. Znanje o tome kako se ledena ploča ponašala tokom vremena može dati uvid u način porasta budućih nivoa mora.

DNK danas živih životinja sadrži sve informacije o njihovim precima, poput vremenske kapsule, kaže dr Seli Lau sa Univerziteta Džejms Kuk u Australiji.

(Telegraf Nauka/CNN)