Skrivena sila iza raka mogla bi da pomogne u borbi protiv njega

Rak debelog creva postao je vodeći uzrok smrti povezanih sa kancerom kod osoba mlađih od 50 godina. Najčešći oblici ovog raka uglavnom nisu izlečivi, ni konvencionalnim sredstvima poput hemoterapije, ni novim imunoterapijama.

Novo istraživanje u Laboratoriji Kold Spring Harbor (CSHL), predstavljeno u žurnalu Nature Immunology, moglo bi jednog dana pružiti šansu za borbu ljudima koji žive sa kolorektalnim karcinomom, kao i drugim trenutno neizlečivim bolestima. Nalazi sugerišu da se transkripcioni faktor koji obično podstiče rast raka može pretvoriti u silu za borbu protiv raka unutar imunosistema, saopštila je Laboratorija Kold Spring Harbor.

Preporučujemo

U bici protiv bolesti, lekari odavno prepoznaju kondiciju kao jedan od najsnažnijih činilaca ishoda pacijenata. Ali za docenta CSHL-a Semira Bejaza, kondicija znači više od fizičke spremnosti.

- Postavili smo hipotezu da se faktori kondicije raka i naših imunoloških ćelija možda i ne razlikuju toliko - rekao je on. - Oni su u istom univerzumu. Ograničeni su istim hemijskim i fizičkim pravilima. Dakle, nije iznenađujuće što bi na kraju evoluirali na isti način.

Snimak pod mikroskopom koji prikazuje četiri panela fluorescentno obojenih ćelija u crvenoj, zelenoj i plavoj boji.

Iako se koristi za lečenje karcinoma krvi, CAR T-ćelijska terapija je imala ograničen uspeh protiv solidnih tumora. Aktiviranje PPARD-a u imunološkim ćelijama bi to moglo promeniti. Ovde se CAR T-ćelije sa (desno) i bez (levo) aktivacije PPARD-a testiraju na organoidima kolorektalnog karcinoma. CAR T-ćelije su prikazane zelenom, a organoidi crvenom bojom. Koliko su različite grupe CAR T-ćelija efikasne u uništavanju organoida meri se plavom bojom.

Peroksizom-proliferator-aktivirani receptor delta (PPARD) pomaže u upravljanju sagorevanjem masti unutar ljudskih ćelija. Kako bi istražili ulogu ovog transkripcionog faktora u zdravlju i bolesti, Bejazova laboratorija se prvo fokusirala na model miša sa kolorektalnim karcinomom. Tim je otkrio da, iako ćelije raka imaju sopstveni PPARD, aktiviranje PPARD-a na imunološkoj strani pretvara pro-kancerogeno tumorsko okruženje u anti-kancerogenu arenu.

- Sve je u kondiciji ćelija - objašnjava Bejaz. - Ono što ćelije jedu utiče na to ko su one. Kada imunološke ćelije sagorevaju više masti, postaju spremnije za borbu protiv raka.

Ali mogu li ove „vitkije“ imunološke ćelije ubiti bolesne ćelije kod ljudskog kolorektalnog karcinoma? Da bi to saznali, laboratorija je aktivirala PPARD u sintetičkim imunološkim ćelijama zvanim CAR T-ćelije. Zatim su testirali CAR T-ćelije sa aktiviranim PPARD-om na organoidima — minijaturnim tumorima uzgajanim iz uzoraka tkiva pacijenata. Takođe su vršili testove na ljudskim ćelijama raka u posudi i onima implantiranim u miševe. U svakom slučaju, Bejazov tim je otkrio da CAR T-ćelije sa aktiviranim PPARD-om usporavaju ili zaustavljaju rast tumora. Značajno je da se CAR T-ćelije već koriste u nekim imunoterapijama raka.

Tim se prvobitno fokusirao na kolorektalni karcinom zbog velikog broja mladih ljudi koji svake godine umiru od njega. Međutim, potvrdili su svoje rezultate i kod drugih tipova tumora, uključujući rak dojke, rak jajnika i melanom. Bejaz veruje da su njihovi nalazi „vrh ledenog brega“ u otvaranju novih puteva da imunoterapija raka postane efikasnija.

- Jačanje kondicije imunoloških ćelija može takođe pomoći kod drugih stanja gde imunološki sistem ne uspeva da očisti bolesne ćelije - kaže Bejaz.

Njegova laboratorija sada primenjuje ovaj pristup na endometriozu, hroničnu inflamatornu bolest koja pogađa jednu od 10 žena. Kao i kolorektalni karcinom, ona nema efikasan tretman.

U određenom smislu, kaže Bejaz, PPARD nije različit od sile iz Ratova zvezda (Star Wars). Ona može podsticati bolest, poput Darta Vejdera koji izvršava volju Imperatora. Ili, poput Anakina Skajvokera, može videti svetlost i ubiti bolest.

- To je klasična borba između dobra i zla - kaže Bejaz. - Kako dobro može na kraju da pobedi? Aktiviranje PPARD-a u imunološkim ćelijama mogao bi biti način.

(Telegraf Nauka/Cold Spring Harbor Laboratory)