Španska vakcina Nous-209 daje ohrabrujuće rezultate u borbi protiv raka debelog creva

Španski istraživački tim saopštio je danas da je eksperimentalna vakcina Nous-209, namenjena prevenciji raka debelog creva kod rizičnih pacijenata, pokazala snažan imunološki odgovor bez ozbiljnih nuspojava u ranim kliničkim ispitivanjima, što bi moglo da označi značajan iskorak u preventivnoj medicini.

Kako navodi Jurovikli njuz, glavni istraživač Eduardo Vilar-Sančes potvrdio je da su rana ispitivanja na 45 pacijenata sa Linčovim sindromom, koji nose i do 80 odsto rizika od razvoja raka tokom života, pokazala snažan imuni odgovor bez ozbiljnih neželjenih efekata.

Preporučujemo

Ova vakcina predstavlja primer takozvane "interceptivne medicine", pristupa koji ima za cilj da zaustavi bolest pre nego što se razvije, i koji bi u budućnosti mogao da smanji potrebu za čestim invazivnim kolonoskopijama.

Za razliku od klasičnih vakcina koje ciljaju viruse ili bakterije, Nous-209 deluje tako što "obučava" imunološki sistem da prepozna rane promene povezane sa razvojem raka. Vakcina, pojašnjava španski portal, koristi bezopasni virusni vektor za isporuku genetskog materijala povezanog sa tumorskim markerima, čime aktivira T-ćelije da identifikuju i unište abnormalne ćelije pre nego što se razviju u karcinom.

Praktično, umesto da se rak leči nakon pojave, imunološki sistem se unapred priprema da ga spreči, što predstavlja prelazak sa reaktivnog na preventivni pristup u medicini.

Trenutna ispitivanja fokusirana su na osobe sa Linčovim sindromom, genetskim poremećajem koji značajno povećava rizik od raka debelog creva i drugih tumora. Za ove pacijente, prevencija je od ključnog značaja, a trenutno podrazumeva redovne kolonoskopije i stalni medicinski nadzor. Ukoliko se vakcina pokaže efikasnom, mogla bi da pruži dodatni nivo zaštite i smanji potrebu za invazivnim dijagnostičkim procedurama.

Istraživanje je trenutno u prvoj fazi kliničkih ispitivanja, a posle godinu dana, kod većine pacijenata nisu zabeležene uznapredovale prekancerozne promene, što je jedan od ključnih pokazatelja uspešnosti koji istraživači prate. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su rezultati preliminarni i da su potrebna opsežnija ispitivanja kako bi se potvrdila dugoročna efikasnost i bezbednost vakcine.

Prema rečima Vilara-Sančesa, vakcina bi potencijalno mogla da bude dostupna u narednih osam godina, pod uslovom da dalja istraživanja potvrde njenu uspešnost i bezbednost, kao i nakon regulatornih procedura Evropske agencije za lekove.

(Telegraf Nauka/Tanjug)