Skeletno mišićno tkivo zadržava „molekularno pamćenje“ ponovljene neaktivnosti
Nestajanje mišića (atrofija) usled neaktivnosti je uobičajeno nakon bolesti, povrede, hospitalizacije ili padova i postaje sve učestalije sa starenjem.
Novo istraživanje pokazuje da skeletno mišićno tkivo zadržava „molekularno pamćenje“ ponovljene neaktivnosti – i da se to pamćenje značajno razlikuje između mladih i starih mišića.
Preporučujemo
Iz zaleđenog Baltika izronio ratni brod: Potopila ga švedska mornarica pre skoro 4 veka, razlog neverovatan
Lov na gosta iz dalekog svemira: Naučnici imaju plan, ali mora da se radi brzo, a rezultati stižu za pola veka
Istraživači su kombinovali ponovljenu imobilizaciju donjih udova kod mladih odraslih individua sa modelom starijih pacova da bi omogućili poređenje po starosti.
Kod mladih odraslih individua, ponovljena neaktivnost je rezultirala sličnim obimom mišićne atrofije tokom oba perioda; međutim, molekularna reakcija je pokazala zaštitno pamćenje. Oksidativni i mitohondrijalni genski putevi bili su manje poremećeni drugi put, što ukazuje na otpornost.
Nasuprot tome, stari mišić je razvio štetno pamćenje neaktivnosti. Ponovljena neaktivnost je izazvala veću atrofiju, preterano potiskivanje aerobnog metabolizma i mitohondrijalnih gena, aktivaciju putanja oštećene DNK, pored ostalih efekata.
Kod različitih vrsta, ponovljena neaktivnost je proizvela očuvane alteracije u metaboličkim genskim mrežama, pokazujući da mišići zadržavaju dugotrajne molekularne tragove atrofije.
Ovi nalazi pokazuju da ponovljena neaktivnost mišića stvara molekularno pamćenje koje pomaže mladom mišiću da se oporavi, ali čini da stariji mišić bude sve podložniji daljem propadanju.
„Mišić čuva istoriju i snage i slabosti, i ova molekularna pamćenja se mogu akumulirati tokom vremena i oblikovati način na koji reaguje kad ponovo dođe do neaktivnosti“, kažu istraživači iz Norveške škole sportskih nauka u Oslu.
„Razumevanje kako mišić beleži ova prošla iskustva aktivnosti i neaktivnosti bitno je za osmišljavanje boljih strategija podrške oporavku nakon bolesti, povrede ili propadanja povezanog sa starošću“.
Ovo znanje će pomoći da odredimo ne samo kad treba ponovo da treniramo, već i koji tip i intenzitet vežbanja mogu biti najefikasniji. Naučnici sad rade na utvrđivanju koji režimi vežbanja najbolje izazivaju korisne signale pamćenja u mišićnim energetskim mitohondrijama, naročito u starijim mišićima.
(Telegraf Nauka/MedicalXpress)