Odrastanje u antropocenu sa brojnim ekološkim pretnjama nije lako za adolescente

Velika studija pokazuje da ekoanksioznost utiče na živote mnogih tinejdžera – posebno onih iz minorizovanih grupa – u školi i na radnom mestu.

Ekoanksioznost je sad uobičajen termin za stres koji ljudi osećaju u doba brojnih ekoloških pretnji. Međutim, njeni efekti na psihološko blagostanje, posebno među mladim ljudima, nisu u potpunosti shvaćeni.

Preporučujemo

Da li je ekoanksioznost normalan, prihvatljiv odgovor na današnje ekološke krize, ili predstavlja stvarnu pretnju po mentalno zdravlje?

Međunarodni istraživački tim je anketirao više od 10.000 australijskih srednjoškolaca. Tinejdžeri su popunili niz upitnika radi procene ekoanksioznosti, pozitivnog mentalnog stanja (zadovoljstvo životom, sreća, pozitivan afekat i otpornost) i negativnog mentalnog stanja (usamljenost, anksioznost i depresija).

Istraživači su takođe zabeležili pol učenika (muški, ženski ili drugi), školska godina, nivo roditeljskog obrazovanja, jezik koji se govori kod kuće i da li imaju invaliditet (na osnovu zahteva za smeštaj).

Studija je merila koliko često tinejdžeri doživljavaju četiri dimenzije ekoanksioznosti: afektivni simptomi (nemogućnost zaustavljanja ili kontrolisanja brige), ruminacija (nesposobnost prestanka razmišljanja o gubicima životne sredine), bihevioralni simptomi (teškoće u radu i/ili učenju) i anksioznost zbog ličnog uticaja (osećaj anksioznosti zbog lične odgovornosti da se pomogne u rešavanju ekoloških problema).

Od ovih dimenzija, bihevioralni simptomi – tj. konkretan poremećaj svakodnevnih zadataka – pokazali su se kao najznačajniji. Procene mentalnog blagostanja su takođe otkrile jasne psihološke efekte.

„Tinejdžeri koji su prijavili rasejanost u školi i teškoće sa koncentracijom ili završavanjem školskog rada takođe su prijavili najniže nivoe blagostanja. Imali su niže zadovoljstvo životom, redukovanu sreću i više simptoma depresije, anksioznosti i usamljenosti“, kažu istraživači.

Ukratko, ekoanksioznost je stvarna i negativno utiče na svakodnevno funkcionisanje i mentalno zdravlje mladih.

Rezultati takođe pokazuju da je ekoanksioznost češća među tinejdžerima iz minorizovanih grupa, kao što su nebinarni učenici, učenici čiji roditelji nemaju fakultetsku diplomu i učenici sa invaliditetom.

Stručnjaci veruju da je tako zbog kumulativnog efekta brojnih strukturnih ranjivosti, kao što su manje moći, manje finansijskih resursa i manje stabilnosti.

„Zamislite osobu kao stolicu. Osoba sa malo ranjivosti je kao stolica sa četiri jake, stabilne noge. Međutim, osoba iz minorizovane grupe je kao stolica sa iskrivljenim nogama, tako da svaki novi faktor stresa – šumski požar, ekstremni vremenski događaj, neobično visok račun za struju – dodatno destabilizuje njihovu krhku ravnotežu“, kažu autori studije.

Kako se tinejdžerima može pomoći? Prvo, treba normalizovati ekoanksioznost. Moguće je biti zabrinut zbog klimatskih promena bez doživljavanja ozbiljnog psihološkog stresa. Zabrinutost je zdrava i legitimna reakcija.

Drugo, treba kreirati prostore gde tinejdžeri mogu da uče o ekoanksioznosti, razgovaraju o tome kako ih pogađa, i razvijati strategije suočavanja sa stresom.

Konačno, treba pružiti veću podršku minorizovanim individuama, čije ranjivosti ih dovode u veći rizik od bihevioralnih i psiholoških posledica ekoanksioznosti.

„Opštije gledano, moramo depolitizovati klimatsku krizu. To je pitanje javnog zdravlja, a ne samo političko pitanje. Radi se o budućnosti čovečanstva i stoga se tiče celog društva“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Université de Montréal)