Tiha moždana bolest može učetvorostručiti rizik od demencije

Velika analiza zdravstvenih podataka iz američkog federalnog programa zdravstvenog osiguranja Mediker sugeriše da malo poznati poremećaj krvnih sudova mozga može drastično povećati rizik od demencije.

Istraživači koji su proučavali skoro dva miliona starijih odraslih osoba otkrili su da cerebralna amiloidna angiopatija (CAA) oštro povećava rizik od razvoja demencije – tiho nakupljanje proteina u krvnim sudovima mozga može učetvorostručiti rizik od demencije.

Preporučujemo

U roku od pet godina, ljudi sa ovim stanjem imali su mnogo veću verovatnoću da im bude dijagnostikovana demencija. Povećan rizik je bio prisutan čak i bez ranijeg moždanog udara. Stručnjaci kažu da ovo čini rani skrining promena u pamćenju i razmišljanju naročito važnim.

Glavni nalazi

Velika američka studija koja obuhvata skoro dva miliona starijih odraslih osoba otkrila je da je cerebralna amiloidna angiopatija, stanje u kom se amiloidni proteini akumuliraju u krvnim sudovima mozga, povezana sa mnogo većim rizikom od razvoja demencije u roku od pet godina.

Povećan rizik od demencije primećen je kod ljudi sa cerebralnom amiloidnom angiopatijom iako nisu doživeli moždani udar, što pokazuje da samo stanje igra veliku ulogu u kognitivnom propadanju.

Rezultati ukazuju na važnost ranog i rutinskog skrininga promena u pamćenju i razmišljanju nakon dijagnoze cerebralne amiloidne angiopatije, što bi moglo pomoći da se uspori dalje kognitivno propadanje.

Cerebralna amiloidna angiopatija je moždani poremećaj u kom se protein amiloid akumulira unutar krvnih sudova, postepeno ih slabeći. Studija otkriva da ljudi sa dijagnozom CAA imaju oko četiri puta veću verovatnoću za razvoj demencije u roku od pet godina, čak i ako nisu doživeli moždani udar. Istraživanje će biti predstavljeno na Međunarodnoj konferenciji o moždanom udaru, koja će se održati u Nju Orleansu od 4. do 6. februara. Ova konferencija se smatra vodećim međunarodnim forumom za istraživanje moždanog udara i zdravlja mozga.

Kako cerebralna amiloidna angiopatija oštećuje mozak

Poznato je da CAA povećava verovatnoću hemoragičnog moždanog udara (uzrokovanog krvarenjem) i takođe povećava rizik od ishemijskog moždanog udara (uzrokovanog ugruškom).

Kao deo normalnog starenja, male količine amiloida mogu se nakupiti u krvnim sudovima mozga bez izazivanja primetnih simptoma. Klinička dijagnoza cerebralne amiloidne angiopatije postavlja se kad ovo nakupljanje postane dovoljno obimno da ošteti krvne sudove i ometa normalnu funkciju mozga.

U težim slučajevima, amiloidne naslage mogu oslabiti zidove krvnih sudova do tačke pucanja. Kad se to dogodi, krv može procuriti u obližnje moždano tkivo, uzrokujući hemoragični moždani udar.

Pored rizika od moždanog udara, cerebralna amiloidna angiopatija je takođe povezana sa kognitivnim propadanjem i često je prisutna kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Nova studija se fokusirala na to koliko često se demencija razvija nakon dijagnoze CAA i kako moždani udar i CAA zajedno utiču na rizik od demencije.

"Mnogi ljudi sa cerebralnom amiloidnom angiopatijom razviju demenciju; međutim, dosad kliničari nisu imali jasne, obuhvatne procene o tome koliko često i brzo demencija napreduje kod ovih pacijenata", rekao je Semjuel Brus, neurolog iz medicinske škole Univerziteta Kornel u Njujorku.

Istraživači su analizirali zdravstvene podatke o više od 1,9 miliona korisnika programa Mediker, starih 65 i više godina, iz perioda od 2016. do 2022. Pregledane su nove dijagnoze demencije i ispitano je kako ishemijski i hemoragični moždani udari utiču na rizik od demencije među ljudima sa cerebralnom amiloidnom angiopatijom.

Učesnici su praćeni dok se njihov zdravstveni status menjao tokom vremena, uključujući periode bez CAA ili moždanog udara, samo sa CAA, samo sa moždanim udarom ili sa oba stanja. Praćenje ovih tranzicija omogućilo je istraživačima da izmere koliko dugo su individue ostajale u svakoj kategoriji i da odrede kad je demencija prvi put dijagnostikovana.

Rizik od demencije veći nego zbog samo moždanog udara

Analiza je pokazala da je cerebralna amiloidna angiopatija značajno povećala verovatnoću razvoja demencije u roku od pet godina, sa jačim efektom od samog moždanog udara.

U roku od pet godina nakon dijagnoze, demencija je identifikovana kod oko 42% ljudi sa CAA, u poređenju sa oko 10% ljudi bez tog stanja.

Pojedinci sa CAA i moždanim udarom imali su 4,5 puta veću verovatnoću da dobiju dijagnozu demencije u bilo kom trenutku nego osobe bez ova dva stanja.

Pojedinci sa CAA, ali bez istorije moždanog udara, imali su 4,3 puta veću verovatnoću da im bude dijagnostikovana demencija u bilo kom trenutku u poređenju sa osobama koje nisu imale ni CAA ni moždani udar.

Odrasli koji su doživeli moždani udar bez CAA imali su 2,4 puta veću verovatnoću da im bude dijagnostikovana demencija u poređenju sa onima koji nisu imali ni jedno ni drugo stanje.

"Upadljivo je da je rizik od razvoja demencije kod onih sa cerebralnom amiloidnom angiopatijom bez moždanog udara bio sličan kao kod onih sa cerebralnom amiloidnom angiopatijom i sa moždanim udarom, a oba stanja donose veći rast učestalosti demencije u poređenju sa učesnicima koji su imali samo moždani udar. Ovo sugeriše da mehanizmi koji nisu povezani sa moždanim udarom igraju važnu ulogu u riziku od demencije kod cerebralne amiloidne angiopatije", kaže Brus.

"Ovi rezultati naglašavaju potrebu za proaktivnim skriningom kognitivnih promena nakon dijagnostikovanja CAA i za rešavanjem faktora rizika radi sprečavanja daljeg kognitivnog propadanja".

Nalazi predstavljaju deo šireg razumevanje rizika od demencije. Bolesti malih krvnih sudova mozga su među glavnim uzrocima demencije. Ovo je posebno tačno za CAA, koja se često javlja zajedno sa Alchajmerovom bolešću, kao jak dvostruki udarac. Znamo da postoji rizik od demencije nakon bilo koje vrste moždanog udara, ali ovi rezultati sugerišu još veći rizik za pacijente sa CAA.

Ograničenja studije i buduće istraživanje

Istraživači napominju da se studija oslanjala na administrativne kodove za dijagnoze iz potraživanja osiguranja, a ne na detaljne kliničke evaluacije. Ovi kodovi su nesavršena zamena za kliničke dijagnoze i može doći do pogrešnih klasifikacija. Da bi prevazišli ovaj problem, istraživači su koristili kodove za koje se ranije pokazalo da tačno odražavaju stvarne dijagnoze u administrativnim podacima.

Studiji su takođe nedostajali podaci dobijeni snimanjem, što je ograničilo mogućnost preciznije potvrde dijagnoza CAA i moždanog udara.

Autori su naglasili da je potrebno dodatno istraživanje, naročito prospektivne studije koje prate pacijente tokom vremena, umesto da se oslanjaju na podatke iz prošlosti. Budući rad bi takođe trebalo da koristi standardizovane dijagnostičke metode za CAA i moždani udar.

Ova retrospektivna studija analizirala je potraživanja od Medikera za 1.909.365 odraslih osoba u Sjedinjenim Državama. Tokom studije, 752 individue (0,04%) dobile su dijagnozu CAA.

Svi učesnici su bili stari 65 godina ili više, sa prosečnom starošću od 73 godine. Žene su činile 54%, a muškarci 46%. Među njima je bilo 82,4% belih odraslih osoba, 7,3% crnih odraslih osoba i 10,3% individua iz drugih rasnih grupa.

Podaci su dobijeni iz zahteva Mediker zdravstvenog osiguranja koje su podneli kliničari i bolnice tokom rutinske nege, obuhvatajući više godina od 2016. do 2022.

(Telegraf Nauka/Science Daily)