Naučnici otkrili kako rak pankreasa reprogramira imunitet i postaje otporniji na lečenje

Istraživači sa Centra za istraživanje raka Lombardi pri Univerzitetu Džordžtaun otkrili su da ćelije karcinoma pankreasa aktivno „prepravljaju“ imuni odgovor na način koji im omogućava da izbegnu napad imunosistema i time postanu još otpornije na tretman. Ovo objašnjenje, objavljeno u Nature Signal Transduction and Targeted Therapy, osvetljava jedan od ključnih razloga zašto je ovaj oblik raka izuzetno teško lečiti i ima tako nizak petogodišnji stepen preživljavanja navodi SciTechDaily.

Tumor pankreasa ne potiskuje imunosistem samo pasivno — on aktivno komunicira sa njim pomoću sitnih molekularnih glasnika koje otpušta u svoju okolinu. Te „poruke“ putuju u obliku mikroskopskih čestica zvanih egzociti ili vanćelijske vezikule, koje u sebi sadrže specifične molekule mikroRNK (mRNK). Jedna od ovih molekula, poznata kao miR-182-5p, deluje kao signal koji menja ponašanje grupe imunih ćelija — makrofaga — koje se inače borе protiv tumora. Kada makrofagi prime ove signale, umesto da prepoznaju i napadnu kancerogene ćelije, oni menjaju svoj rad i počinju indirektno da podržavaju rast i opstanak tumora.

Preporučujemo

Makrofagi su imune ćelije koje u zdravom organizmu imaju ulogu „čistača“ i prvobitne odbrane: one prepoznaju, obuhvataju i uništavaju strane ili štetne elemente, uključujući i tumorske ćelije. Međutim, u okolini pankreasnog tumora, kada makrofagi „nauče“ da reaguju na signale tumorom otpuštene mikroRNK, oni počinju da utiču na imunološki odgovor tako da on smanjuje aktivnost protiv tumora i čak može da uspostavi okruženje koje pogoduje njegovom rastu. Ovaj proces praktično preobražava makrofage iz „branilaca“ u „savetnike“ tumora, što dodatno pojačava njegovu sposobnost da izbegne imunološku kontrolu.

U eksperimentima na miševima, naučnici su uspeli da blokiraju uticaj mikroRNK miR-182-5p pomoću nanodelova dizajniranih da uhvate i neutralizuju ovaj signal. Kada je signal prekinut, makrofagi su se vratili svom uobičajenom „tumor-ubilačkom“ ponašanju, što je dovelo do ponovnog aktiviranja imunog odgovora i značajnog usporavanja rasta tumora. Ovo je važno jer ukazuje da nije samo prisustvo tumora ono što guši imuni odgovor, već da tumor aktivno i ciljano „preprogramira“ imune ćelije da deluju u njegovu korist.

Rak pankreasa je poznat kao jedna od najagresivnijih i najteže izlečivih malignih bolesti — procenjuje se da je 2025. u SAD bio treći po smrtnosti i da petogodišnji stepen preživljavanja iznosi samo oko 13 % — između ostalog zato što snažno suzbija prirodnu imunu reakciju organizma. Ovaj oblik raka okružen je vrlo gustim stromalnim tkivom koje dodatno otežava pristup imunih ćelija i lekova do samog tumora, ali i aktivno stvara imunosupresivnu klimu u okolini.

Do sada su mnoge strategije zasnovane na imunoterapiji — poput blokadera imunih „checkpoint“ (imunološke kontrolne tačke) molekula koji su se pokazali uspešno kod drugih tumora — dale slabe rezultate kod karcinoma pankreasa, delimično zato što tumor koristi više skrivenih i sofisticiranih mehanizama da se „sakrije“ od tela. Otkrivanje da su mikroRNK signali koji menjaju funkciju makrofaga jedan od tih mehanizama otvara novu mogućnost: ciljano prekidanje ove komunikacije moglo bi da pomogne imunosistemu da ponovo prepozna i napadne tumorske ćelije, potencijalno poboljšavajući efikasnost terapija.

Iako su rezultati još uvek u ranoj fazi i zahtevaju dodatna klinička ispitivanja kod ljudi, ovo otkriće predstavlja korak ka razvoju imunoterapija koje ne samo da blokiraju imunosupresiju, već i preoblikuju interakciju između tumora i imunosistema, čime bi se mogao unaprediti tretman ne samo karcinoma pankreasa, već i drugih tumora koji koriste slične signale da izbegnu imuni napad.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)