Rak pankreasa koristi nervni sistem za svoj rast: Novo istraživanje otkriva iznenađujuću vezu u tkivu

Rak pankreasa spada među najsmrtonosnije maligne bolesti savremenog doba, pre svega zato što se često otkriva kasno, kada su terapijske mogućnosti ograničene, a bolest već uznapredovala. Naučnici godinama pokušavaju da razumeju zbog čega se ovaj tumor razvija tako agresivno i zašto je toliko otporan na lečenje. Novo istraživanje donosi iznenađujuće saznanje: tumor pankreasa ne raste izolovano, već aktivno „angažuje“ nervni sistem organizma kako bi sebi obezbedio povoljnije uslove za razvoj, navodi SciTech Daily.

Ispostavlja se da je uloga nerava u nastanku i napredovanju raka mnogo veća nego što se ranije pretpostavljalo. Umesto da budu pasivni prolaznici kroz tumorsko tkivo, nervna vlakna učestvuju u stvaranju mikrosredine koja podstiče rast malignih ćelija. Posebno je značajno to što se ova interakcija odvija veoma rano, još u fazi kada promene u pankreasu nisu razvijene u punokrvni tumor, već postoje kao početne lezije.

Preporučujemo

Ključnu ulogu u tom procesu imaju specifične potporne ćelije u tumorskom okruženju, takozvani fibroblasti. Jedna njihova podgrupa, poznata po tome što učestvuje u remodelovanju tkiva, počinje da luči hemijske signale koji privlače nervna vlakna autonomnog nervnog sistema u područje gde se razvija lezija. Drugim rečima, samo tkivo koje prolazi kroz promene aktivno „poziva“ nerve da mu se približe.

Kada nervna vlakna stignu u neposrednu blizinu, ona oslobađaju neurotransmiter norepinefrin. Ovaj hemijski signal deluje na fibroblaste, izazivajući u njima porast koncentracije kalcijuma i dodatnu aktivaciju. Tako se stvara začarani krug: fibroblasti privlače nerve, nervi ih podstiču na još intenzivniju aktivnost, a pojačana aktivnost fibroblasta dalje menja okruženje na način koji pogoduje razvoju tumora. Umesto jednostavnog rasta malignih ćelija, nastaje dinamična, međuzavisna mreža ćelija i nervnih vlakana koja zajednički podstiče napredovanje bolesti.

Napredne metode trodimenzionalnog snimanja omogućile su istraživačima da jasno vide ovu nervnu mrežu unutar zahvaćenog tkiva. Ono što se u klasičnim, dvodimenzionalnim prikazima činilo kao sporadično prisustvo pojedinačnih vlakana, u trodimenzionalnoj slici pokazuje se kao gusta, razgranata struktura koja prožima leziju. Ta mreža nije samo anatomski prisutna, već funkcionalno aktivna i uključena u biološke procese koji vode ka rastu tumora.

Posebno je važno to što je u eksperimentalnim modelima pokazano da prekidanje ove nervne stimulacije dovodi do usporavanja rasta tumora. Kada je deo autonomnog nervnog sistema bio blokiran, rast malignog tkiva bio je znatno smanjen u poređenju sa kontrolnim grupama. Ovaj nalaz sugeriše da nervni signali nisu samo prateća pojava, već jedan od faktora koji direktno doprinose napredovanju bolesti.

Ovakvo razumevanje raka pankreasa otvara novo polje mogućnosti u terapijskom pristupu. Ako se pokaže da je moguće bezbedno blokirati ili modulirati signalne puteve između nervnih vlakana i potpornih ćelija u tumorskom okruženju, to bi moglo usporiti razvoj bolesti ili povećati efikasnost postojećih terapija. Posebno je značajno što se opisani mehanizam aktivira u ranim fazama, što pruža potencijalnu priliku za intervenciju pre nego što tumor postane klinički izražen i agresivan.

Otkriće da rak pankreasa koristi sopstvene nerve domaćina kao saveznike menja dosadašnje shvatanje tumora kao izolovanog čvora malignih ćelija. Umesto toga, tumor se pokazuje kao složen sistem koji uključuje različite tipove ćelija, signalne molekule i strukture organizma, uključujući i nervni sistem. Razumevanje te složene međusobne povezanosti moglo bi biti ključ za razvoj novih, preciznijih i delotvornijih terapijskih strategija u borbi protiv jedne od najsmrtonosnijih malignih bolesti.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)