„Mozak govori jezikom dodira“: Utvrđeno kako, a HOLIVUDSKI FILMOVI pomogli u mapiranju iskustva

Dok gledamo kako se neko kreće, povređuje ili pokazuje emocije, naš mozak ne samo da to vidi, već delimično i oseća. To je pokazalo istraživanje Nikolasa Hedžera sa Univerziteta u Redingu i Tomasa Knapena sa Holandsko instituta za neuronauke objavljeno u žurnalu Nature.

Naučnici su, u kolaboraciji sa univerzitetima širom sveta, istraživali ljudsko iskustvo. Otkrili su da mozak prevodi vizuelni svet oko nas u dodir, stvarajući tako fizički svet koji možemo da iskusimo, saopštio je Holandski institut za neuronauku.

Preporučujemo

„Zamislite da kuvate večeru sa prijateljem kada se on iznenada poseče“, navodi se u saopštenju. „U roku od nekoliko milisekundi, napravili ste grimasu, trgli se, a možda čak i povukli sopstvenu ruku. Ova telesna senzacija je rezultat aktivacije centra za dodir u vašem mozgu, odnosno somatosenzornog korteksa.“

„Kako je moguće da se naše čulo dodira aktivira isključivo gledanjem druge osobe? Da bi odgovorili na ovo pitanje, istraživači su ispitali ovaj fenomen koristeći neobičan pristup - gledanje holivudskih filmova.“

Tomas Knapen i Nikolas Hedžer analizirali su bazu podataka u kojoj su učesnici bili u skeneru dok su im prikazivani inserti iz holivudskih filmova poput „Društvene mreže“ (The Social Network) ili „Početka“ (Inception). Krajnji cilj Knapena i Hedžera bio je da iskoriste ove podatke kako bi identifikovali osnovne moždane strukture koje nam pomažu da istinski doživimo ono što vidimo.

Mapiranje naših iskustava

Kada naučnici govore o „mapama“ u mozgu, oni misle na način na koji naš mozak organizuje informacije o telu i svetu oko nas. U somatosenzornom korteksu, na primer, čitavo telo je mapirano na tu specifičnu regiju. Na jednom kraju obrađuje dodir stopala, a na drugom dodir na glavi. Ove mape pomažu mozgu da razume odakle senzacija potiče. Otkrivanje sličnih mapa u vizuelnom korteksu je uzbudljivo jer sugeriše da mozak direktno povezuje ono što vidimo sa onim što osećamo.

- Nismo pronašli jednu ili dve, već osam neverovatno sličnih mapa u vizuelnom korteksu! Pronalazak tolikog broja mapa pokazuje koliko snažno vizuelni mozak govori jezikom dodira – rekao je Knapen.

Ove mape odražavaju organizaciju tela u somatosenzornom korteksu od glave do pete – što sugeriše da, kada vidimo nekoga, mozak organizuje te vizuelne informacije na isti telesni način kao kada nešto osećamo.

Različita mapa, različita svrha

Dakle, šta ove mape zapravo rade i zašto ih ima toliko? Ispostavilo se da različite mape mogu imati različite svrhe. Neke se fokusiraju na identifikaciju delova tela, dok se druge fokusiraju na njihovo postavljanje u prostoru.

- Mislim da postoji još mnogo svrha, ali jednostavno još nismo bili u mogućnosti da ih testiramo - dodao je Knapen.

Svaka mapa vam može pomoći da izvučete specifične informacije u zavisnosti od vašeg trenutnog cilja.

- Recimo da ustanete i uzmete šolju kafe. Ako me zanima šta radite, verovatno ću se fokusirati na vašu ruku koja hvata šolju. Sada zamislite da me više zanima vaše emocionalno stanje. U tom slučaju, mogao bih se više fokusirati na vaše opšte držanje ili izraze lica. Svaki put kada pogledate osobu, postoji mnogo različitih telesnih prevoda koji se moraju vizuelno obaviti. Verujemo da su ove mape osnovni sastojak upravo tog procesa – objasnio je.

Iako posedovanje svih ovih različitih mapa koje se preklapaju može delovati neefikasno, Knapen veruje u suprotno.

- Ovo omogućava mozgu da ima mnogo vrsta informacija u jednom prostoru i izvrši prevod na bilo koji način koji je relevantan u tom trenutku – objasnio je.

Dalja istraživanja i budućnost neurotehnologije

Ovi nalazi nude prilike za brojne prateće studije. Uključenost ovih telesnih mapa u emocionalnu obradu predstavlja osnovu za dalja istraživanja u socijalnoj psihologiji – ali bi se mogla koristiti i u kliničkom okruženju.

- Osobe sa autizmom mogu imati poteškoća sa ovom vrstom obrade. Posedovanje ovih informacija moglo bi nam pomoći da bolje identifikujemo efikasne tretmane – objasnio je Knapen.

Dugoročno gledano, ove mape bi čak mogle pomoći u razvoju neurotehnologije.

- Setovi za obuku moždanih implantata često počinju uputstvima poput „pokušajte da zamislite pokret“. Ako se ovi telesni procesi mogu aktivirati na mnogo šire načine, onda bi mogle postojati i mnogo šire mogućnosti za obuku i razvoj tih interfejsa između mozga i računara – dodao je.

Knapen veruje da bi njegovi nalazi mogli podstaći budući napredak veštačke inteligencije (AI).

- Naša tela su duboko isprepletana sa našim iskustvima i razumevanjem sveta. Trenutna veštačka inteligencija se prvenstveno oslanja na tekst i video, a nedostaje joj ova telesna dimenzija. Ovaj aspekt ljudskog iskustva je fantastična oblast za razvoj veštačke inteligencije. Naš rad pokazuje potencijal veoma velikih, preciznih setova podataka o snimanju mozga da podstaknu ovaj razvoj: prelepa sinergija između neuronauke i veštačke inteligencije – rekao je.

Ali, dok gleda u budućnost, Knapen je i dalje fasciniran implikacijama svojih trenutnih otkrića.

- Samo želim da razumem dubine ljudskog iskustva, a zaista se čini kao da smo upravo pronašli ključni sastojak za to – zaključio je.

(Telegraf Nauka/Nederlands Herseninstituut)