Naučnici identifikovali uzrok ranog dijabetičkog slepila: To otvara put ka efikasnoj prevenciji

Dijabetička retinopatija je vodeći uzrok slepila kod odraslih širom sveta. Iako su lekari decenijama fokusirani na kontrolu šećera u krvi i korišćenje anti-VEGF terapija za napredne stadijume bolesti, nova istraživanja pokazuju da ključ problema može da leži mnogo ranije u lancu događaja — u proteinima koji remete funkcionisanje najmanjih krvnih sudova oka pre nego što se pojave klinički simptomi, prenosi SciTechDaily.

Istraživači sa Univerzitetskog koledža Londona, predvođeni dr Đulijom de Rosi, otkrili su da protein LRG1 igra centralnu ulogu u iniciranju prvih oštećenja mrežnjače kod pacijenata sa dijabetesom.

Preporučujemo

- Ovo otkriće menja našu percepciju bolesti oka kod dijabetesa. Ranije smo mislili da su promene posledica dugotrajne hiper-glikemije, ali sada vidimo da LRG1 aktivno pokreće proces sužavanja krvnih sudova i smanjenja dotoka kiseonika, mnogo pre nego što pacijent primeti probleme sa vidom – navodi De Rosi.

Proteini LRG1, kako pokazuju laboratorijska istraživanja, deluju tako što ometaju normalnu funkciju endotela — ćelija koje oblažu krvne sudove. Kod zdravih osoba ove ćelije regulišu protok krvi i održavaju mrežnjaču dobro snabdevenu kiseonikom. Kod osoba sa dijabetesom, međutim, LRG1 „preusmerava“ signalizaciju unutar endotelnih ćelija, dovodeći do sužavanja kapilara i hroničnog nedostatka kiseonika. Taj proces je prvi korak u lancu koji kasnije izaziva povećanu propustljivost krvnih sudova, krvarenje, oticanje i, dugoročno, gubitak vida.

U eksperimentalnim modelima na miševima obolelim od dijabetesa, tim dr De Rosi je uspeo da blokira LRG1 specifičnim antitelima. Rezultat je bio spektakularan: mrežnjača se nije oštetila, kapilari su ostali otvoreni, a miševi nisu razvili tipične znake retinopatije. Ovo sugeriše da ciljano blokiranje LRG1 može da bude efikasna preventivna strategija.

Dosadašnji tretmani, prvenstveno anti-VEGF terapije, fokusirani su na proteine koji se aktiviraju kasnije u bolesti, kada je već došlo do oštećenja krvnih sudova. Takav pristup često znači da se funkcija vida samo delimično očuva, a potpuno obnavljanje očne funkcije gotovo nikada nije moguće. LRG1 se sada pojavljuje kao molekularni „prekidač“ koji pokreće bolest mnogo ranije, čime otvara mogućnost preventivne terapije koja bi zaustavila proces pre nego što počne.

Studija, objavljena u žurnalu Nature Medicine, uključila je i analizu ljudskih uzoraka mrežnjače. Tim je potvrdio da pacijenti sa dijabetesom imaju značajno povišene nivoe LRG1 u očima pre nego što se pojave simptomi ili promene vidljive oftalmološkim pregledom.

- Ovo je prvi put da smo mogli povezati povišen nivo LRG1 sa početnim promenama u ljudskim očima. Dosadašnje studije uglavnom su se bavile kasnijim stadijumima bolesti – napominje dr De Rosi.

Implikacije ovog otkrića su ogromne. U budućnosti bi testovi na prisustvo LRG1 mogli da postanu deo rutinskog praćenja pacijenata sa dijabetesom, omogućavajući identifikaciju onih koji su u ranoj fazi rizika od slepila. Terapije bazirane na blokiranju LRG1, bilo kroz injekcije, lekove male molekulske mase ili čak genetski modifikovane antitela, mogle bi da postanu preventivna strategija, a ne samo metoda za lečenje posledica.

Otkriće LRG1 takođe podseća na važnost fundamentalnih istraživanja molekularne biologije. Iako dijabetička retinopatija spada u komplikacije visokog šećera, ciljajući rani signalni molekul, naučnici mogu prekinuti kaskadu štetnih efekata pre nego što se razvije vidljiv simptom.

I dok su eksperimenti još uvek u fazi laboratorijskih i prekliničkih modela, otkriće daje naučno utemeljenu nadu da bi slepilo kod dijabetesa moglo biti sprečeno pre nego što postane neizbežno. Za milione ljudi širom sveta koji svakodnevno kontrolišu šećer u krvi, ovo znači da budućnost može doneti lekove koji štite oči još pre nego što prvi simptomi nastupe.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)