Ishrana i kratkovidost u iznenađujućoj vezi – omega 3 masne kiseline mogu pomoći

Istraživanje sa 1000 dece otkrilo je da omega 3 masne kiseline mogu pomoći u zaštiti od miopije, dok zasićene masti mogu povećati rizik.

Deca sa više omega 3 u svojoj ishrani imala su zdravija očna merenja povezana sa sporijim pogoršanjem vida. Nasuprot tome, deca sa visokim unosom zasićenih masti imala su lošije ishode.

Preporučujemo

Ishrana bogata omega 3 masnim kiselinama, koje se uglavnom nalaze u ribljim uljima, može pomoći u sprečavanju razvoja kratkovidosti (miopije) kod dece, dok visok unos zasićenih masti, prisutnih u namirnicama kao što su maslac, palmino ulje i crveno meso, može povećati rizik od razvoja tog stanja, otkriva istraživanje.

Globalna rasprostranjenost miopije raste, naročito u Istočnoj Aziji, i procena je da će oko polovine svetske populacije biti pogođeno do 2050.

Smatra se da među faktore rizika spadaju previše vremena provedenog pred ekranom i premalo vremena provedenog u prirodi, kao i nasleđena osetljivost.

Omega 3 polinezasićene masne kiseline, koje se mogu dobiti samo putem hrane, popravljaju/sprečavaju, kako se smatra, nekoliko hroničnih očnih problema, uključujući suvo oko i degeneraciju makule povezanu sa starošću.

Međutim, da li mogu da pomognu u sprečavanju miopije nije jasno pošto su studije dosad bile eksperimentalne i nisu uključivale ljude. Radi daljeg istraživanja, 1005 dece starosti 6-8 godina je nasumično izabrano iz hongkonške očne studije, koja prati razvoj očnih stanja i potencijalne faktore rizika.

Ocenjena je sposobnost vida dece, a njihova standardna ishrana je izmerena putem upitnika o učestalosti namirnica u ishrani, popunjenog uz pomoć roditelja.

Nivoi energije, ugljenih hidrata, proteina, ukupne masti, zasićenih masti, mononezasićenih masti, polinezasićenih masnih kiselina, holesterola, gvožđa, kalcijuma, vitamina A i C, vlakana, skroba, šećera i nutrimenata su zatim izračunati na osnovu odgovora.

Količina vremena provedena napolju, u dokolici i sportskim aktivnostima, čitanju i pisanju, i ispred ekrana radnim danima i vikendom izračunata je na bazi potvrđenih odgovora.

Ukupno je otprilike četvrtina dece (276; 27,5%) imala miopiju. Viši unos omega 3 masnih kiselina u ishrani povezan je sa nižim rizikom od miopije.

Aksijalna dužina – očna mera od rožnjače napred do mrežnjače nazad, i pokazatelj napredovanja miopije – bila je najveća kod 25% dece sa najnižim unosom omega 3 masnih kiselina, nakon uračunavanja relevantnih faktora. Najmanja je bila kod 25% dece sa najvišim unosom omega 3 masnih kiselina.

Slično, cikloplegični sferični ekvivalent, mera refrakcione greške, poput stepena kratkovidosti, bio je najveći kod dece sa najnižim unosom omega 3 masnih kiselina, a najmanji kod onih sa najvišim unosom.

Međutim, ovi nalazi su bili obrnuti za 25% dece sa najvišim unosom zasićenih masti, naspram 25% dece sa najnižim. Nijedan drugi nutriment nije povezan ni sa jednim merenjem ili miopijom.

Ovo je opservaciona studija i kao takva ne može odrediti kauzalne i temporalne faktore. Istraživači priznaju da se upitnik o učestalosti namirnica oslanja na sećanje i daje samo brz pogled na ishranu. Nije bilo ni objektivnih dokaza o nutritivnom unosu iz uzoraka krvi.

Rasprostranjenost miopije u Hongkongu je takođe među najvećim na svetu. Da li nalazi važe za druge etničke grupe sa drugačijim stilovima života i manjom stopom miopije tek treba proveriti, dodaju istraživači.

Međutim, omega 3 masne kiseline mogu sprečiti miopiju povećavajući protok krvi kroz sudovnjaču, vaskularni sloj u oku, odgovoran za dostavljanje nutrimenata i kiseonika, i tako zaustavljanje skleralne hipoksije – nedostatka kiseonika u beonjači i bitnog faktora u razvoju kratkovidosti, sugerišu istraživači.

Studija daje dokaze kod ljudi da je viši dijetetski unos omega 3 polinezasićenih masnih kiselina povezan sa manjom aksijalnom dužinom i manjom miopijskom refrakcijom, ističući omega 3 polinezasićene masne kiseline kao mogući zaštitni dijetetski faktor protiv razvoja miopije.

(Telegraf Nauka/Science Daily)