Bar 1 od 10 slučajeva astme moguće je izbeći, pokazalo istraživanje
Kombinacija zagađenog vazduha, razvoja gradova i sve manje zelenih površina povećava rizik od pojave astme i kod dece i kod odraslih, saopštio je Institut Karolinska.
Studija objavljena u Lancet Regional Health-Europe obuhvata skoro 350.000 ljudi različitog uzrasta, iz 14 grupa u 7 evropskih zemalja.
Preporučujemo
Revolucionarna terapija spasla život bebi: Doktori izmenili DNK dečaka sa smrtonosnom genetskom bolešću
Užasne vesti za sve: Otkriveno tačno kad pluća počinju da nam propadaju - mnogo ranije nego što se misli
Informacije o kućnim adresama svakog pojedinca omogućile su povezivanje podataka o različitim ekološkim rizicima u urbanoj sredini sa pojedincima. Obuhvaćeni ekološki faktori uključivali su zagađenje vazduha, spoljašnje temperature i nivo urbane gustine. Procena se delimično zasnivala na satelitskim snimcima koji prikazuju sive, zelene ili plave oblasti, odnosno tamo gde su se nalazile zgrade, zelene površine ili voda.
- Prethodne studije su obično uključivale jedan od faktora rizika u životnoj sredini. Mi smo kombinovali nekoliko faktora rizika u životnoj sredini i opisali kako oni zajedno utiču na rizik od razvoja astme. Ovo pruža bolju sliku rizika, jer život u gradu obično uključuje izloženost višestrukim faktorima rizika istovremeno – rekao je Žebin Ju, istraživač i docent na Institutu za medicinu životne sredine na Institutu Karolinska.
Tokom perioda studije, skoro 7.500 učesnika studije razvilo je astmu, neki kao deca, neki u odraslom dobu. Istraživači su otkrili da se 11,6 procenata slučajeva astme može objasniti kombinacijom faktora rizika u životnoj sredini. Drugim rečima, u povoljnom okruženju, otprilike jedna od deset osoba sa astmom ne bi razvila bolest, tj. jedan od deset slučajeva astme moguće je izbeći. Kombinacija zagađenja vazduha, nedostatka zelenih površina i gustog urbanog razvoja bila je najrelevantnija za razvoj astme.
- Metoda omogućava identifikaciju rizičnih područja u postojećim urbanim oblastima, ali se takođe može koristiti prilikom planiranja budućih urbanih sredina – rekao je Erik Melen, profesor na Odeljenju za klinička istraživanja i obrazovanje.
Sledeći korak za istraživače je ispitivanje uzoraka krvi nekih od učesnika studije. Cilj je da se identifikuje njihov metabolom, odnosno složena slika metabolizma tela i produkata razgradnje. Svrha je da se razume kako spoljni faktori životne sredine utiču na telo, što bi moglo da pruži bolje razumevanje načina na koji se astma razvija.
(Telegraf Nauka/Karolinska Institutet)