Koliko je pokušaja potrebno za prekid zloupotrebe različitih supstanci

Relaps je uobičajen kad neko pokušava da prekine zloupotrebu supstance, bez obzira na to da li je reč o opioidima ili alkoholu ili cigaretama. Da bi poboljšali tretman, istraživači iz Medicinske škole Politehničkog instituta i državnog univerziteta Virdžinije ispitali su iskustvo „ostavljanja“ različitih supstanci.

Studija je bazirana na pozitivnom ili negativnom odgovoru na pitanje da li učesnik još koristi određenu supstancu. Pošto je zavisnost od supstanci hronično povratni poremećaj, broj prijavljenih pokušaja ostavljanja možda nije konačan, iako je za sve učesnike prosečno vreme apstinencije iznosilo više od sedam godina.

Preporučujemo

Zloupotreba supstanci je hronično relapsno stanje koje često zahteva više pokušaja prekida upotrebe pre uspešnog uzdržavanja.

Broj tih pokušaja varira zavisno od supstance. Opioidi i lakovi protiv bola zahtevaju znatno više pokušaja nego druge supstance. Halucinogeni su manje teški za ostavljanje i zahtevaju manje pokušaja.

Ljudima sa ozbiljnijom ili dužom istorijom poremećaja u korišćenju supstanci možda je potrebno više pokušaja do postizanja apstinencije.

„Zavisnost tretiramo kao akutni poremećaj, iako znamo da je to hronično relapsno stanje. Kad je reč o zavisnosti, moramo razumeti da ne važi isto za sve. Neke supstance je teže ostaviti i nije jednako lako ili teško za svaku osobu. Ne možemo koristiti istu strategiju za sve pošto možda neće imati efekta“, kažu istraživači. „Nalazi ukazuju da rana intervencija doprinosi uspehu i smanjuje relapse“.

Ovo istraživanje je posebno ne samo zbog toga što je razmatrana supstanca, već su postavljana dodatna pitanja radi sagledavanja individualnog iskustva u kontekstu.

Učesnici studije su regrutovani iz registra posvećenog prevazilaženju zavisnosti. Registar je delo profesora Vorena Bikela, stručnjaka za zavisnost koji je preminuo u septembru.

Nalazi su dobijeni na osnovu odgovora 344 ispitanika o supstancama koje su koristili, starosti prilikom prve upotrebe, broju pokušaja da prekinu upotrebu i trenutnoj upotrebi supstanci. Uključeni su samo oni koji su prijavili uspešno uzdražavanje od barem jedne supstance.

Ispitanici su rekli da im je bilo teže da prekinu upotrebu medikamenata protiv bolova i opioida, supstanci sa većom stopom relapsa i za koje je efikasnost kratkoročnih tretmana niska. I alkohol i stimulansi imali su više pokušaja ostavljanja nego kanabis, kokain, halucinogeni i nikotin.

Halucinogeni, koji imaju drugačiji klinički profil nego druge obično zloupotrebljavane supstance, zahtevali su manje pokušaja prekida upotrebe. Istraživači su takođe otkrili da je u slučaju sedativa bilo znatno više pokušaja ostavljanja nego u slučaju halucinogena.

Treba istaći da su supstance sa većim brojem pokušaja ostavljanja bile one koje mogu izazvati teške fizičke simptome apstinentske krize, kao što su bol, mučnina i anksioznost.

Istraživači se nadaju da će njihov rad doprineti poboljšanju tretmanu, sa ciljem izbegavanja visokih stopa relapsa i ponovnog prijema u zdravstvenu ustanovu. Ove informacije mogu obezbediti podršku za osobe u procesu oporavka.

Istraživanje potvrđuje hroničnu prirodu zloupotrebe supstanci i nadograđuje ranije istraživanje pokazujući da broj pokušaja prekida upotrebe varira u zavisnosti od supstance.

Osim toga, prepoznavanje da je potrebno više pokušaja i razumevanje kako neke supstance mogu biti problematičnije za ostavljanje predstavljaju prvi korak.

Ako bi ljudi znali prosečan broj pokušaja potrebnih za prekid upotrebe neke supstance, ne bi posmatrali relaps kao neuspeh, već bi ga mogli videti kao jedan korak na putu. Razumevanje da je relaps deo oporavka može pomoći da ljudi ostanu angažovani.

Izazovi fizioloških efekata supstanci u kombinaciji sa individualnim okolnostima omogućavaju lekarima da kreiraju personalizovane tretmane. Poznavanje različitih faktora koji utiču na relaps može doprineti boljim intervencijama.

Osim pomoći lekarima, može pomoći i ljudima koji pokušavaju da prekinu upotrebu neke supstance. Možda će shvatiti da je neuspeh deo procesa i pomisliti da moraju da nastave da pokušavaju dok ne postignu uspeh.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)