Redukovana moždana masa kod tinejdžera koji puše

„Pušenje je možda najuobičajenije ponašanje na svetu koje izaziva zavisnost i vodeći je uzrok smrti kod odraslih“, kaže psiholog Trevor Robins sa Kembričkog univerziteta.

„Početak pušačke navike će se najverovatnije desiti tokom adolescencije. Bilo koji način da detektujemo povećanu šansu za to, tako da možemo ciljano izvoditi intervencije, mogao bi pomoći da se spasu milioni života“.

Međunarodni tim pod vođstvom naučnika sa Fudanskog univerziteta uporedio je snimke mozgova više od 800 ljudi, sakupljene iz Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske i Irske u različitim vremenima. Ovi dobrovoljci su takođe odgovarali na upitnike o ličnim osobinama, piše Science Alert.

Istraživači su zatim uporedili one koji su počeli da puše do 14. godine života sa nepušačima i ponovili to sa istim pacijentima u 19. i 23. godini života.

Snimci su pokazali da oni koji su počeli da puše od 14. godine života imaju komparativno manje sive mase u levom ventromedijalnom prefrontalnom korteksu, delu mozga uključenom u regulaciju emocija, odlučivanje i samokontrolu.

Snimci napravljeni pet godine kasnije pokazali su da je suprotan deo ove iste regije mozga takođe redukovan kod pušača naspram nepušača. Ova strana ventromedijalnog prefrontalnog korteksa je povezana i sa zadovoljstvom.

„Ventromedijalni prefrontalni korteks je ključna oblast za dopamin, moždanu hemikaliju za uživanje“, objašnjava psihijatar Barbara Sahakijan sa Kembridža. „Pored uloge u iskustvima nagrađivanja, dugo se veruje da dopamin utiče na samokontrolu“.

Rezultati upitnika mogli bi sugerisati zašto.

„Oba upitnika istražuju nastojanje na uzbudljivim iskustvima, ali mere različita ponašanja“, objašnjava Robins. „Skala osećanja se fokusira na prijatna iskustva, dok upitnik u pogledu traganja za novitetima uključuje stavke kao što su impulsivnost i kršenje pravila“.

Pacijenti čiji su odgovori pokazali veću sklonost ka traganju za osećanjima imali su veće šanse za redukovanu moždanu masu na desnoj strani ventromedijalnog prefrontalnog korteksa, dok je veće traganje za novitetima bilo povezano sa manjom sivom masom na levoj strani. To rezultira slabijim inhibicijama i većom spremnošću na rizik, ponašanjima koja povećavaju verovatnoću pušenja kod tinejdžera.

„Pušači onda doživljavaju veliki gubitak sive mase u desnom čeonom režnju, što je povezano sa ponašanjima koja pojačavaju upotrebu supstanci“, kaže Tjenje Đa, bioinformatičar sa Fundanskog univerziteta. „To može dati kauzalno objašnjenje kako pušenje počinje kod mladih ljudi i kako prerasta u zavisnost“.

Drugi podskup proučavane populacije bili su oni koji počinju da puše do 19. godine. Oni su takođe imali manje sive mase u levom prefrontalnom korteksu sa 14 godina, ali je njihova desna strana bila ista kao kod nepušača do perioda nakon što su počeli da puše.

Dakle, redukovana masa u levom čeonom režnju mogla bi biti nasledni biomarker za ljude sa tendencijama ka zavisnosti.

„Obezbeđivanje alternativnih nagrada, koje nisu psihoaktivne, u ranoj fazi korišćenja neke supstance moglo bi doprineti spečavanju zavisnosti“, sugerišu naučnici.

Oni žele da vide da li njihovi nalazi važe i za elektronske cigarete.

Jedan od pet smrtnih slučajeva među odraslim Amerikacima pripisuje se pušenju. Znanje ko je u najvećoj opasnosti čak i pre nego što počne da puši moglo bi biti od životnog značaja.

(Telegraf Nauka/Science Alert)