Stigli rezultati istraživanja veze marihuane i zdravlja srca

Učestalo korišćenje marihuane, kroz dim ili kroz hranu, povezano je sa značajnim rizicima od kardiovaskularnih bolesti. To je rezultat istraživanja naučnika Univerziteta Kalifornije u San Francisku (UCSF) o vezi kanabisa i zdravlja srca.

Izveštaj, upravo objavljen u JAMA Cardiology, utvrdio je da su ljudi koji su redovno koristili marihuanu u bilo kom obliku imali smanjenu funkciju krvnih sudova koja je slična kao kod zavisnika od duvana, saopštio je Univerzitet Kalifornije u San Francisku. Vaskularna funkcija kod onih koji su koristili kanabis na bilo koji od ova dva načina (džoint ili slatkiš) bila je smanjena za otprilike polovinu u poređenju sa onima koji ga nisu koristili.

Preporučujemo

Smanjena vaskularna funkcija povezana je sa većim rizikom od srčanog udara, hipertenzije i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

Istraživači su regrutovali 55 osoba između oktobra 2021. i avgusta 2024. godine koje su bile naizgled zdrave i ili su redovno pušile marihuanu ili su konzumirale jestive proizvode koji sadrže tetrahidrokanabinol (THC), primarno psihoaktivno jedinjenje koje se nalazi u kanabisu.

Učesnici, od kojih niko nije koristio nikakav oblik nikotina, konzumirali su kanabis najmanje tri puta nedeljno u trajanju od najmanje godinu dana. Pušači su u proseku redovno koristili marihuanu oko 10 godina, dok su oni koji su je jeli, to radili oko 5 godina u proseku.

Osim smanjene vaskularne funkcije, pušači marihuane imali su promene u krvnom serumu koje su bile štetne za endotelne ćelije, koje čine unutrašnju oblogu svih krvnih i limfnih sudova. Međutim, oni koji su uzimali jestive proizvode sa THC-om nisu pokazali ove promene u krvnom serumu.

Nije jasno kako THC oštećuje krvne sudove. Ali istraživači su rekli da se to mora dešavati na način koji ne uključuje te promene u krvnom serumu.

Ovi rezultati sugerišu da pušenje marihuane negativno utiče na vaskularnu funkciju iz drugačijih razloga nego što to čini gutanje THC-a, smatraju autori istraživanja dr Leila Mohammadi i dr Matthew L. Springer.

(Telegraf Nauka/UCSF)