Alkoholičari s depresijom ne piju da ublaže patnju, već zbog uživanja

Novo istraživanje Univerziteta u Čikagu razbija dugo ukorenjeni mit da ljudi koji imaju poremećaj upotrebe alkohola (PUA) i depresiju ne uživaju u alkoholu isto kao i oni koji nemaju depresiju. Ovo otkriće, objavljeno u American Journal of Psychiatry, izaziva duboko preispitivanje postojećih teorija o zavisnosti od alkohola, sugerišući da motivacija za konzumaciju alkohola nije nužno povezana sa samolečenjem depresivnih simptoma, već sa nastavkom uživanja u alkoholnim efektima, čak i kod osoba sa zavisnošću, piše SciTech Daily.

Već decenijama postoji uverenje da ljudi sa depresijom piju alkohol kako bi se nosili sa negativnim emocijama, smanjili stres i poboljšali svoje mentalno stanje. Ovo uverenje je često povezivano sa teorijama da alkohol, tokom vremena, gubi svoju sposobnost da pruži uživanje kod zavisnih osoba. Međutim, nova studija sprovodi temeljnu promenu u ovom narativu, pokazując da depresivni alkoholičari doživljavaju iste prijatne efekte alkohola kao i konzumenti koji nemaju depresiju.

Preporučujemo

Andrea King, profesorka psihijatrije i bihevioralne neurologije na Univerzitetu u Čikagu i glavna autorka ove studije, objašnjava da je istraživanje pokazalo da, čak i osobe sa PUA i depresijom, dok piju, doživljavaju visoke nivoe stimulacije i uživanja, što je gotovo identično iskustvu onih koji nemaju depresiju. Ovo otkriće dovodi u pitanje dugogodišnje pretpostavke o tome da ljudi sa zavisnošću piju samo da bi se nosili sa svojim negativnim emocijama.

Studija je obuhvatila 232 učesnika, starosti od 21 do 35 godina, period koji je najčešće vezan za najviše nivoe konzumacije alkohola. Polovina učesnika imala je dijagnozu poremećaja upotrebe alkohola (PUA) u poslednjih godinu dana, dok su ostali učesnici bili bez ovog poremećaja. Ispitanici su takođe podeljeni u dve grupe: oni koji su imali i oni koji nisu imali depresiju.

Tokom istraživanja, učesnici su odgovarali na pitanja svakih pola sata u dve različite situacije, jednom kada su konzumirali alkohol i jednom kada nisu pili alkohol. Rezultati su otkrili da alkohol smanjuje negativna osećanja, ali u veoma maloj meri, koja nije bila specifična ni za depresiju ni za PUA. Štaviše, oni sa PUA doživljavaju daleko jače pozitivne efekte od alkohola nego oni bez PUA, i to u istoj meri kao i ljudi koji nemaju depresiju. To znači da osoba sa zavisnošću od alkohola nije nužno motivisana da pije samo da bi ublažila negativne emocije, već i da bi nastavila da uživa u efektima alkohola.

Jedan od ključnih faktora koji su omogućili precizno merenje efekata alkohola u stvarnom životu je korišćenje mobilnih tehnologija. Ove tehnologije su omogućile istraživačima da prate efekte alkohola u realnom vremenu, a ne samo u laboratorijskim uslovima. Ovaj pristup je omogućio da se steknu uvidi u stvarne reakcije ljudi na alkohol tokom uobičajenih pijanstava, a ne u kontrolisanim uslovima koji nisu nužno reprezentativni za svakodnevni život.

Daniel Fridberg, koautor studije i profesor psihijatrije i bihevioralne neurologije na UChicago, naglašava značaj mobilnih aplikacija u istraživanjima i objašnjava da je tim više od decenije unapređivao metode za praćenje stvarnih, klinički relevantnih rezultata kod osoba sa PUA i onih koji su u opasnosti od alkoholnih problema. Ovaj pristup omogućava bolje razumevanje efekata alkohola, u realnim uslovima, što može pomoći u razvoju boljih tretmana u budućnosti.

Ova studija otvara vrata za novu filozofiju u lečenju zavisnosti od alkohola. Trenutno se tretmani često fokusiraju na rešavanje stresa i simptoma depresije kod zavisnih osoba. Iako je ovo neophodno, istraživanje sugeriše da je potrebno obratiti više pažnje na nagradne sisteme u mozgu koji se aktiviraju pri konzumaciji alkohola. Za osobe sa PUA i depresijom, ovi mehanizmi mogu biti snažniji nego što se prethodno smatralo.

- Trenutni tretmani često se fokusiraju na rešavanje stresa i depresije, ali to je samo jedna strana kovanice. Ako ne adresiramo i pojačano uživanje u alkoholu koje se javlja i kod ljudi sa i bez depresije, propuštamo važan deo lečenja - objašnjava King.

Ova saznanja mogu dovesti do razvoja tretmana koji više ciljaju na nagradne mehanizme u mozgu, a manje na stresne sisteme.

Prema teoriji „tamne strane zavisnosti“, alkoholizam se razvija jer ponovljena konzumacija alkohola menja sisteme u mozgu odgovorne za stres i nagrade, što dovodi do toga da ljudi piju ne iz uživanja, već kako bi izbegli simptome apstinencijskog sindroma i stres. Međutim, rezultati ove studije dovode u pitanje ovu teoriju. King objašnjava da i ljudi sa dugoročnom zavisnošću još uvek doživljavaju visoke nivoe stimulacije i uživanja kada piju, što ukazuje da su motivi za pijenje u velikoj meri vezani za zadovoljstvo koje alkohol donosi.

Ova nova saznanja mogu promeniti način na koji razumemo zavisnost i pijenje alkohola, ukazujući na to da u osnovi zavisnosti nije samo želja za izbegavanjem negativnih emocija, već i potražnja za prijatnim efektima alkohola, čak i kada zavisnost napreduje.

Ova istraživanja otkrivaju da je kompleksnost zavisnosti mnogo veća nego što se ranije smatralo. Kako bi lečenje bilo efikasnije, potrebno je da se tretmani fokusiraju ne samo na smanjenje stresa i depresije, već i na razumevanje nagradnih sistema u mozgu koji pokreću želju za pijenjem. Dalja istraživanja koja će obuhvatiti starije osobe sa dugoročnom zavisnošću mogli bi otvoriti put za nove pristupe lečenju koji se baziraju na stvarnim iskustvima i potrebama pacijenata.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)