Kako stres menja naše pamćenje – engrami i endokanabinoidni sistem mogu doprineti novim tretmanima

Istraživači iz Bolnice za bolesnu decu u Torontu otkrili su da stres menja način na koji naš mozak kodira i aktivira neprijatna pamćenja, i pronašli su perspektivan novi način za rekonstruisanje odgovarajuće memorijske specifičnosti kod ljudi sa posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSD).

Ako se spotaknete tokom neke prezentacije, možda ćete biti pod stresom prilikom sledećeg takvog zadatka pošto ga vaš mozak povezuje sa prethodnim lošim iskustvom. Ova vrsta stresa je vezana za jedno sećanje.

Međutim, stres usled trauma kao što je nasilje ili generalizovani anksiozni poremećaj mogu da se prošire mnogo dalje od prvobitnog događaja, što je poznato kao stresom izazvana generalizacija averzivnog pamćenja, kad vatromet ili pucanj iz auspuha mogu izazvati naizgled nepovezana strašna sećanja i pokvariti čitav dan. U slučaju PTSD-a, negativne psoledice mogu biti mnogo veće.

Preporučujemo

„Mala količina stresa je dobra, to je ono što vas diže ujutru kad se aktivira alarm za buđenje, ali previše stresa može biti onesposobljavajuće“, kažu istraživači. „Znamo da ljudi sa PTSD-om imaju plašljive reakcije na bezbedne sitaucije i okruženja, i pronašli smo način da ograničimo ovu plašljivu reakciju na određene situacije i potencijalno smanjimo štetne efekte PTSD-a“.

Naučnici su uspeli da blokiraju endokanabinoidne recpetore na interneuronima i ograniče stresom izazvanu generalizaciju averzivnog pamćenja na specifično, odgovarajuće pamćenje.

U prekliničkom modelu, subjekti su izloženi akutnom, ali bezbednom stresu pre nekog neprijatnog događaja radi stvaranja nespecifičnog strašnog sećanja koje bi moglo biti izazvano nepovezanim bezbednim situacijama, slično načinu manifestacije PTSD-a kod ljudi.

Zatim su ispitani memorijski engrami, fizička obeležja pamćenja u mozgu. Obično su engrami sačinjeni od malog broja neurona, ali su stresom uzrokovani memorijski engrami uključivali znatno više neurona. Ovi veći engrami proizvodili su generalizovana strašna sećanja koja su aktivirana čak i u bezbednim situacijama.

Detaljnija analiza je pokazala da je stres prouzrokovao povećano oslobađanje endokanabinoida (endogenih kanabinoida) koji su ometali funkciju interneurona, čija uloga je ograničavanje veličine engrama.

Endokanabinoidni sisitem unapređuje formiranje pamćenja i pomaže u povezivanju doživljenih iskustava sa specifičnim bihevioralnim ishodima. U amigdali, centru mozga za emocionalno procesuiranje, izvesni „portirski“ interneuroni imaju specijalne receptore za endokanabinoide i pomažu u kontrolisanju veličine engrama i specifičnosti pamćenja.

Međutim, kad je oslobođeno previše endokanabinoida, funkcija tih interneurona je narušena, što dovodi do uvećanja engrama.

„Kad stres izazove oslobađanje previše endokanabinoida, formira se više generalizovane averzivne memorije. Blokirajući endokanabinoidne receptore samo na ovim specifičnim interneuronima, u suštini možemo sprečiti jedan od najtežih simptoma PTSD-a“, kažu istraživači.

Ranije istraživanje iz 2023. je identifikovalo veće, generalizovanije memorijske engrame u mozgu koji se još razvija nago u već razvijenom mozgu, baš kao stresom izazvane memorijske engrame. Dok nastavljaju da istražuju ovu neočekivanu vezu između veličine engrama, stresa i uzrasta, istraživači takođe ispituju kako svakodnevni faktori stresa mogu da utiču na lepa sećanja.

Mnogi biološki procesi i funkcije koje čine složenost ljudskog pamćenja još se otkrivaju. Nadamo se da bolje razumevanje ljudskog pamćenja može doprineti terapijama u stvarnom svetu za ljude sa raznim psihijatrijskim i drugim moždanim poremećajima, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/MedicalXpress)