Naučnica tretirala sopstveni kancer virusima koje je uzgojila u laboratoriji
Beata Halasi kaže da je samolečenje bilo uspešno i pozitivno iskustvo, ali istraživači upozoravaju da druge osobe to ne bi trebalo da pokušavaju.
Naučnica koja je uspešno tretirala sopstveni rak dojke ubrizgavajući u tumor viruse uzgojene u laboratoriji izazvala je raspravu o etičnosti eksperimentisanja na sebi.
Beata Halasi je 2020, sa 49 godina, saznala da ima rak dojke na mestu ranije izvršene mastektomije. Bilo je to drugo ponavljanje na tom mestu nakon što je odstranjena leva dojka i Beata nije mogla da se suoči sa još jednom rundom hemoterapije.
Halasi, virusolog na Univerzitetu u Zagrebu, proučavala je literaturu i odlučila da uzme stvari u svoje ruke sa nedokazanim tretmanom. Sama je administrirala takozvanu onkolitičku viroterapiju (OVT) u cilju tretiranja sopstvenog kancera u III stadijumu. Trenutno je četiri godine bez raka.
Eksperimentišući na sebi, Halasi se pridružila brojnim naučnicima koji su učestvovali u ovoj prikrivenoj, stigmatizovanoj i etički problematičnoj praksi.
OVT predstavlja novo polje u tretmanu kancera pomoću virusa koji napadaju kancerozne ćelije i podstiču imunosistem. Većina kliničkih ispitivanja OVT se izvodi u kasnom, metastatičkom stadijumu kancera, ali se poslednjih godina usmeravaju ka bolesti u ranijem stadijumu.
Jedan tip OVT, poznat kao T-VEC, odobren je u Sjedinjenim Američkim Državama za tretiranje metastatičkog melanoma, ali još nema OVT agenasa odobrenih za tretiranje raka dojke u bilo kom stadijumu, nigde na svetu.
Halasi ističe da nije specijalista za OVT, ali da joj je ekspertiza u kultivaciji i purifikaciji virusa u laboratoriji dala samopuzdanje da proba tretman. Odlučila je da gađa svoj tumor sa dva različita virusa sukcesivno – virusom malih boginja i virusom vezikularnog stomatitisa (VSV). Oba patogena inficiraju vrstu ćelije iz koje potiče njen tumor i već su korišćena u kliničkim ispitivanjima OVT. Virus malih boginja je ispitivan protiv metastatičkog raka dojke.
Halasi je imala ranije iskustvo sa tim virusima i oba su bezbednosno proverena. Izabrala je soj malih boginja koji se uveliko koristi u vakcinama za decu, a soj VSV izaziva, u najgorem slučaju, blage simptome slične gripu.
Tokom dva meseca, tretmani su davani direktno u tumor. Njeni onkolozi su pristali da nadgledaju proces kako bi mogla da pređe na konvencionalnu hemoterapiju ako dođe do problema.
Tokom tretmana, bez ozbiljnih sporednih efekata, tumor se znatno smanjio i postao mekši. Takođe se odvojio od pektoralnog mišića i kože, čineći hirurško odstranjivanje lakšim.
Analiza tumora nakon odstranjivanja pokazala je da je ispunjen imunskih ćelijama zvanim limfociti, što je sugerisalo da je OVT delovao kako je očekivano i podstakao imunosistem da napadne i viruse i ćelije tumora. Nakon operacije, Halasi je godinu dana bila tretirana lekom protiv kancera trastuzumabom.
Stiven Rasel, specijalista za OVT, ne smatra da njeno iskustvo utire put za nešto novo, pošto istraživači već pokušavaju da upotrebe OVT za tretiranje kancera u ranijim stadijumima. Nije mu poznato da je neko primenio dva virusa sukcesivno, ali kaže da nije moguće utvrditi da li to bilo značajno u studiji sa jednim pacijentom.
Problem nije u tome što je Halasi pribegla eksperimetisanju na sebi kao takvom, već to što objavljivanje njenih rezultata može ohrabriti druge da odbace konvencionalne tretmane i pokušaju nešto slično. Ljudi sa kancerom mogu biti naročito podložni isprobavanju nedokazanih tretmana.
Takođe je važno da saznanja dobijena putem eksperimentisanja na sebi ne budu izgubljena. Studija naglašava da samolečenje pomoću virusa koji napadaju kancer „ne treba da bude prvi pristup“ u slučaju dijagnoze raka.
Halasi se ne kaje zbog samolečenja ili nastojanja na objavljivanju svog rada. Ona misli da je malo verovatno da će neko pokušati da kopira njen postupak, pošto tretman zahteva mnogo naučnog znanja i veštine. Ovo iskustvo je dalo novi pravac njenom sopstvenom istraživanju: u septembru je dobila sredstva za ispitivanje OVT u tretiranju kancera kod domaćih životinja.
(Telegraf Nauka/Nature)