U crevima pronađen mehanizam kriv za alergije na hranu?

Svaki put kad pojedemo nešto naš crevni imunosistem mora da donese značajnu odluku – šta je hrana neophodna organizmu, šta su korisne bakterije, a šta opasni patogeni koje treba uništiti. Kako donosi tu odluku dugo je zbunjivalo naučnike.

Tim istraživača Univerziteta Rokfeler konačno je identifikovao specifične tipove ćelija u crevima koje komuniciraju sa T ćelijama i javljaju im šta da tolerišu, šta da napadnu, a šta da ignorišu. Ovo otkriće konačno objašnjava kako dolazi do različitih reakcija, što omogućuje naučnicima da konačno shvate uzroke i mehanizme alergija na hranu i drugih crevnih bolesti, saopštio je Univerzitet Rokfeler.

Preporučujemo

- Veliko je pitanje kako preživljavamo konzumiranje hrane? Zašto naša tela normalno tolerišu hranu i šta krene po zlu kada razvijemo alergije na nju – rekla je u saopštenju Marija Kaneso, postdoktorand u Laboratoriji Danijela Mukide i Gabrijela D. Viktora.

Crevni imunosistem je komplikovana mašinerija. Tolerancija na hranu počinje sa ćelijama za prezentovanje antigena ili APC koje javljaju T ćelijama da ne reaguju. Taj signal dovodi do skoka specijalne vrste T ćelija nazvane pTregs, koje smiruju imuni odgovor na čestice hrane i pokreću niz aktivnosti koje uključuju druge imunoćelije da pojačaju tu poruku. Ali bez znanja o tome koja tačno APC vodi program, veoma je teško prepoznati eventualnu toleranciju na hranu ili intoleranciju na patogene.

- Postoji mnogo tipova APC. Otkriće koji od njih šta rade je dugotrajan tehnički izazov. Tehnički napredak i tehnologija LIPSTIC omogućili su nam da razumemo bolje dinamiku imunoćelija, što nije bilo moguće s ranijim alatima – rekla je Kanesova.

Korišćenjem tehnologije LIPSTIC otkrili su dve vrste APC koje promovišu toleranciju – cDC1 i Rorγt+. One beleže antigene iz unete hrane i predstavljaju ih T ćelijama, što dovodi do skoka pTregs za obezbeđivanje tolerancije na hranu.

- Kada smo razvili LIPSTIC ciljali smo specifične mere za interakciju između B i T ćelija koje promovišu odgovore antitela na vakcine. Marija je uspela da adaptira to na okruženje koje je potpuno drugačije – rekao je Gabrijel Viktora, šef Laboratorije za dinamiku limfocita.

Marija Kaneso dodala je da iako otkriće nije direktno povezano sa alergijama na hranu, može doprineti boljem shvatanju mehanizma koji do njih dovodi.

- Možda jednog dana budemo mogli da koristimo APC da sprečimo alergije na hranu – rekla je ona.

Studija je objavljena u publikaciji Science.

(Telegraf Nauka/The Rockefeller University)