Ne možete da čujete ljude kad je bučno? Studija to povezuje sa rizikom od demencije

Sluh je sposobnost koju većina nas uzima zdravo za gotovo. Međutim, istraživanje sugeriše da odrasli treba da prate promene svoje sposobnosti da čuju, pošto bi slušni problemi mogli biti povezani sa razvojem demencije u starijem dobu.

U studiji iz 2021, koja je uključivala više od 80.000 odraslih osoba starijih od 60 godina, otkriveno je da oni koji imaju teškoće da čuju govor u bučnim okruženjima imaju veći rizik od demencije, što je opšti naziv za stanja obeležena gubitkom pamćenja i problemima sa govorom i drugim misaonim sposobnostima.

Međutim, postoji i pozitivna strana: studija je podržala dokaze da problemi sa sluhom možda predstavljaju ne samo simptom demencije, već zapravo faktor rizika koji bi mogao upozoriti ljude, njihove porodice ili lekare na razvoj demencije pre početka njenih negativnih efekata.

Preporučujemo

„Iako preliminarni, ovi rezultati ukazuju da slabljenje sposobnosti da se čuje govor u bučnoj sredini može predstavljati znak koji obećava u cilju sprečavanja demencije“, rekao je u julu 2021. epidemiolog Tomas Litldžons sa Oksfordskog univerziteta.

Godine 2017, oštećenje sluha je zajedno sa pušenjem i fizičkom neaktivnošću istaknuto kao jedan od devet značajnih faktora rizika za demenciju koji se mogu izmeniti. Još tri faktora rizika su dodata u 2020, a treća dopuna u 2024. je uključila još dva, tako da se na listi nalazi ukupno 14 faktora rizika.

Ključno je da se mogu izmeniti: ovi faktori rizika su elementi našeg stila života i generalnog zdravlja koji se mogu popraviti i tako poboljšati naše sveukupno zdravlje i smanjiti šanse za zdravstvene probleme.

U tim studijama u časopisu Lancet procenjeno je da, od nabrojanih faktora rizika, oštećenje sluha možda ima najveću težinu – ljudi sa zanemarenim oštećenjem sluha u srednjem životnom dobu imaju do pet puta veće šanse da razviju demenciju.

Istraživači sa Oksfordskog univerziteta su koristili Biobanku Ujedinjenog Kraljevstva, bazu podataka za pronalaženje veza između genetike, faktora životne sredine i zdravstvenih ishoda kod velikog dela populacije UK.

Rizik od demencije analiziran je za više od 82.000 muškaraca i žena, starih 60 ili više godina, koji nisu imali demenciju i čiji sluh je bio ocenjen na početku studije.

Testirana je sposobnost učesnika da raspoznaju fragmente govora u bučnom okruženju – u ovom slučaju izgovorene brojeve.

Prema zdravstvenim podacima, nakon otprilike 11 godina, 1.285 učesnika je razvilo demenciju. Oni koji su imali slabiji sluh imali su gotovo duplo veći rizik od demencije, u poređenju sa onima koji su imali dobar sluh.

Zanimljivo je da oko polovine učesnika studije koji nisu dovoljno dobro čuli govor u bučnom okruženju, i otprilike 42% onih sa lošim rezultatima testiranja, nisu sami primetili nikakvo oštećenje sluha.

Istraživači su takođe uzeli u obzir da li su oštećenja sluha zapravo povezana sa drugim faktorima koji utiču na rizik od demencije, poput društvene izolacije i depresije, koji se mogu desiti ako ljudi imaju probleme sa sluhom. Međutim, nije pronađeno mnogo dokaza da je tako.

Da bi bili sigurni, Litldžons i kolege su takođe izvršili neka poređenja u podacima da bi otkrili da li je na sposobnost sluha možda uticala prisutna, ali nedetektovana demencija – što je poznato kao reverzna kauzalnost.

Međutim, rizik od demencije na koji su ukazivale slušne teškoće nije bio veći prilikom poređenja ljudi koji su razvili demenciju ranije (posle tri godine), a ne kasnije (posle devet godina); ostao je otprilike isti.

Ovo nije prva studija koja je pronašla vezu između oštećenja sluha i demencije, ali je među prvima koja je ispitivala rizik od demencije i sposobnost ljudi da čuju u bučnim okruženjima, koja su tipičnija za našu svakodnevicu.

Duge i opsežne studije iz Australije i Tajvana su takođe otkrile da ljudi koji ne čuju dobro imaju veći rizik od demencije. Međutim, te studije su se oslanjale na podatke koje su prijavili sami učesnici ili na medicinsku dokumentaciju koja ukazuje na oštećenje sluha.

Biobanka UK predstavlja moćno sredstvo za identifikaciju faktora koji su povezani sa stanjima poput demencije, ali je uvek teško raspetljati uzrok i posledicu u ovoj vrsti istraživanja, kaže neuronaučnica Kejti Stabs.

Najviše što epidemiološke studije mogu da urade jeste otkrivanje veza između faktora životne sredine, zdravlja i bolesti na nivou populacije.

Važno je imati na umu da putem ovog oblika studija ne možete izvući zaključak o kauzalitetu, kaže Litldžons. Međutim, ovo je doprinos postojećoj literaturi o tome da oštećenje sluha može biti izmenljiva meta na putu smanjenja rizika od razvoja demencije.

Ne zaboravimo ni da upotreba štitnika i čepića za uši, kao i slušnih aparata može pomoći ljudima u smanjivanju faktora rizika od oštećenja sluha i demencije.

(Telegraf Nauka/Science Alert)