Da li je svest zasnovana na kvantnim processima? Nova istraživanja donose uzbudljive uvide

Istraživanje profesora Majkla Vajsta sa Velsli koledža sugeriše da bi svest mogla biti zasnovana na kvantnim procesima, potencijalno menjajući naše razumevanje svesti, anestezije i poremećaje mozga

Jedno od najizazovnijih pitanja u neuronauci proteklih decenija je, koja je fizička osnova svesti u mozgu? Dok većina istraživača favorizuje klasične modele zasnovane na klasičnoj fizici, manji broj naučnika ističe mogućnost da svest ima kvantnu prirodu, tvrdeći da bi njena osnova mogla biti kolektivna kvantna vibracija „mikrotubularnih“ proteina unutar neurona. Fascinantno je da mikrotubuli, koji igraju ključnu ulogu u održavanju oblika i funkcije ćelija, možda takođe imaju značajnu ulogu u svesti, piše Neuroscience news.

Nedavna istraživanja, vođena profesorom Majklom Vajstom i njegovim timom studenata sa Velsli koledža, donela su nova otkrića koja podržavaju kvantnu teoriju svesti. Njihovo istraživanje fokusiralo se na efekte anestezije na mozak, a rezultati su objavljeni u časopisu eNeuro.

Preporučujemo

Istraživači su otkrili da kada su pacovima davali lek koji se vezuje za mikrotubule, trebalo im je značajno duže da padnu u nesvest pod delovanjem anestetičkog gasa. Ovaj lek ometao je delovanje anestetika, sugerišući da anestezija deluje na mikrotubule kako bi izazvala nesvest. - Pošto ne znamo za drugi način na koji bi vezivanje anestetika za mikrotubule smanjilo aktivnost mozga i izazvalo nesvest, ovo otkriće podržava kvantni model svesti - ističe Vajst.

Prema Vajstu, ako se dokaže da je um kvantni fenomen, to bi moglo značajno promeniti naše razumevanje svesti i njenog fizičkog temelja.

- Kada postane prihvaćeno da je um kvantni fenomen, ući ćemo u novu eru našeg razumevanja onoga što jesmo - dodaje on.

Ovaj pristup ne samo da bi promenio način na koji gledamo na svest, već bi takođe uticao na naše razumevanje anestezije, poremećaja mozga, pa čak i svesti kod životinja.

Ova saznanja mogu otvoriti nova pitanja u oblasti neuronauke. Na primer, mogla bi nas navesti da preispitamo da li su pacijenti u komi ili životinje svesne, kako lekovi poput litijuma utiču na naše raspoloženje i svest, ili kako bolesti poput Alchajmerove ili šizofrenije utiču na percepciju i pamćenje.

Vajst veruje da kvantno razumevanje svesti pruža novu perspektivu koja nas može povezati s univerzumom na prirodniji i holističniji način. Kvantna teorija svesti, koju je popularizovao fizičar Rodžer Penrouz, postavlja pitanje da li bi svest mogla da proizađe iz kvantnih procesa koji se odvijaju na nivou subatomskih čestica. Ovaj pristup može dovesti do novih terapeutskih rešenja u neuronauci. Vajst planira da nastavi istraživanje u ovoj oblasti i nada se da će objasniti i istražiti teoriju kvantne svesti u knjizi namenjenoj široj publici. Ova otkrića predstavljaju uzbudljiv korak napred u razumevanju jedne od najkompleksnijih tema u nauci.

Budućnost istraživanja u ovoj oblasti može doneti nove uvide o prirodi svesti, anestezije i načina na koji razumemo ljudski um. Naša sposobnost da shvatimo i istražujemo ove procese može otvoriti vrata ka novim terapeutskim pristupima i dubljem razumevanju samog sebe i našeg mesta u univerzumu.

(Telegraf Nauka / Neuroscience news)