Nobelova nagrada dodeljena za optogenetiku: Dobitnici Hegeman, Nagel i Dajserot

Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu za 2026. godinu dodeljena je za optogenetiku — metodu koja omogućava da se pokaže kako nervne ćelije oblikuju sećanja, osećanja i ponašanja u živom mozgu, saopštio je Nobelov komitet.

Peter Hegeman i Georg Nagel otkrili su izuzetan protein, kanalrodopsin, u jednoćelijskoj algi. Karl Dajserot transformisao je taj protein u prekidač za nervne ćelije kojim se upravlja svetlošću. Laureati su postavili temelje nove ere u neuronauci, navedeno je u saopštenju.

Preporučujemo

Kako mozak upravlja osećanjima, ponašanjima i telesnim funkcijama dugo je bila misterija. U 20. veku, istraživači su počeli da istražuju koje oblasti mozga utiču na koje funkcije, ali metode koje su koristili značile su da ne mogu dokazati uzročno-posledične veze. Slika mozga koju su razvili bila je poput skice mape, pune znakova pitanja i nepoznanica. Sada se sve to menja.

- Optogenetika pruža mogućnosti za mapiranje mozga na način o kojem smo nekada mogli samo da sanjamo – rekao je Per Sveningson, predsedavajući Nobelovog komiteta za fiziologiju ili medicinu.

Sve je počelo sa znatiželjom Petera Hegemana. Pitao se kako Chlamydomonas, jednoćelijska alga, uspeva da pliva ka izvoru svetlosti. Početkom 2000-ih, on i Georg Nagel otkrili su kanalrodopsin, algin protein sa jedinstvenim svojstvima, koji se nalazi na površini ćelije. Kada se osvetli plavom svetlošću, kroz protein se otvara kanal. Naelektrisani joni tada utiču u ćeliju, stvarajući električni impuls. Otkrili su da, bez obzira na to u koju ćeliju ubace ovaj protein, te ćelije postaju osetljive na svetlost.

Karl Dajserot je uveo gen za kanalrodopsin u nervne ćelije pacova. Osvetljavanjem ćelija plavom svetlošću, uspeo je da pokrene nervni signal. To otkriće objavio je 2005. godine. Dve godine kasnije, učinio je da ovaj svetlosno kontrolisani prekidač za nervne ćelije funkcioniše u mozgu živih miševa.

Ova metoda za kontrolu nervnih signala svetlošću sada se naziva optogenetika i brzo je stekla globalni uticaj. Koristeći optogenetiku, istraživači su uspeli da otkriju nervne krugove koji upravljaju specifičnim sećanjima, osećanjima i ponašanjima relevantnim za neurološke i psihijatrijske poremećaje. U kliničkoj medicini, istraživači koriste ovu metodu u pokušajima da povrate vid osobama sa oštećenjem vida.

Optogenetika je suštinski promenila naše razumevanje mozga. Svaki dan donosi nova otkrića, pomažući u rešavanju jedne od velikih misterija čovečanstva: kako funkcioniše naš neverovatni mozak.

Proglašenjem Nobelove nagrade za medicinu počela je Nobelova nedelja. Sutra, 6. oktobra biće objavljeno ko dobija priznanje iz oblasti fizike.

Nobelova nagrada za književnost biće dodeljena u četvrtak, 8. oktobra, a u petak, 9. oktobra, nagrada za mir, dok će dobitnik Memorijalne nagrada za ekonomsku nauku Banke Švedske biti saopšten 12. oktobra, prenela je agencija AP.

Novčani iznos nagrade ove godine iznosi 12 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara), bez obzira na to da li se dodeljuje pojedincu, maloj grupi laureata ili organizaciji.

Uskoro opširnije.

(Telegraf Nauka)