Kako trudnoća transformiše mozak da bi ga pripremila za roditeljstvo

Foto: Pexels

Godine 2008, postojale su brojne studije o uticaju trudnoće na mozak urađene kod glodara, ali urađenih na ljudima skoro nije bilo, piše Nature.

Naučnici sa Autonomnog univerziteta u Barseloni su tada pomoću magnetne rezonance izmerili neuroanatomiju žena pre nego što su zatrudnele i ponovo nakon porođaja.

Preporučujemo

Istraživanje je trajalo osam godina i uključivalo desetine učesnica. Rezultati, objavljeni 2016, predstavljali su značajna otkrića. Dva do tri meseca nakon porođaja, brojne oblasti cerebralnog korteksa bile su u proseku 2% manje nego pre začeća. I većina je ostala manja dve godine kasnije.

Iako bi smanjenje moglo ukazivati na deficit, istraživači su pokazali da stepen smanjenja korteksa predviđa snagu vezanosti majke za dete, pretpostavljajući da trudnoća priprema mozak za roditeljstvo.

Godine 2022. je potvrđeno da oblasti korteksa koje se smanjuju tokom trudnoće takođe funkcionišu drugačije barem godinu dana nakon porođaja.

Ove studije i druge ističu transformacioni životni događaj koji je neuronauka dugo zanemarivala – događaj koji oko 140 miliona žena doživi godišnje.

Mnogo pažnje se posvećuje trudnoći, ali uglavnom u pogledu tela i uspešnog iznošenja trudnoće. Samo 0,5% objavljenih studija posvećenih neurosnimanju posmatralo je zdravstvene faktore specifične za žene.

Ipak, stereotipna ideja „trudničkog mozga“ rasprostranjena je u mnogim društvima. Ispitivanja pokazuju da 50-80% osoba koje su doživele trudnoću i porođaj prijavljuju deficite pamćenja, „moždanu maglu“ ili druge kognitivne probleme.

Trudnoća i njeni hormonski naleti uveliko menjaju fiziologiju. Skoro svaki sistem u telu služi rastu fetusa. Kod životinja, pokazano je da hormoni transformišu mozak i ponašanje. Ženke pacova bez seksualnog iskustva, na primer, obično ignorišu pacovske mladunce ili ih ubijaju. Međutim, ubrizgavanje hormona koji imitiraju trudnoću čini da se ponašaju kao majke, brinući o mladuncima.

Izučavanje biološkog efekta trudnoće je mnogo komplikovanije kod ljudi. Promene u ponašanju su mnogo manje izražene i fiziološki potresi koincidiraju sa znatnim promenama u psihosocijalnom stanju i životnoj sredini.

Primeri promena biologije nezavisno od trudnoće dolaze od novih očeva, koji takođe doživljavaju hormonske promene i moždane izmene koje se delimično poklapaju sa onima kod majki. Ove promene su utoliko veće što više brige obezbeđuju.

Iako postoje suptilne promene u mozgovima roditelja koji nisu trudni, one su mnogo manje od onih kod trudnih osoba.

Izgleda da je pravilo da se bilo koji deo mozga koji menja veličinu tokom trudnoće smanjuje. Brojne strukture mozga su pogođene, ali su efekti najveći na cerebralni korteks, pogotovo u oblastima koje integrišu informacije iz drugih delova mozga, gde se najviše razlikujemo od drugih životinja.

U radu iz 2016, pokazano je da promene viđene ubrzo nakon porođaja uglavnom pogađaju takozvanu mrežu pasivnog režima rada mozga, koja je uključena u društvene procese poput teorije uma i empatije, razumevanje drugih i sebe.

Nova snimanja magnetnom rezonancom u drugom i trećem tromesečju pokazala su da se čitav korteks smanjuje gotovo 5% tokom trudnoće.

Foto: Shutterstock

Nakon porođaja, većina promena se brzo i potpuno preokrene – osim u mreži pasivnog režima rada mozga. Tamo je oporavak drugačiji i može da ne dostigne nivoe pre trudnoće.

Ove promene verovatno pokreću hormoni. Osmotreno je da veličina neuroanatomskih promena korelira sa nivoima estrogena i povezanih hormona.

Međutim, šta ove promene znače za ponašanje? Podaci pokazuju da stepen promene u mreži pasivnog režima rada mozga korelira sa jačinom vezanosti između majke i bebe, majčinskim reakcijama na slike bebe i ponašanjima u pogledu pravljenja porodičnog gnezda – i obrnuto sa problemima u procesu vezivanja. Te povezanosti imaju smisla s obzirom na ulogu mreže u društvenim procesima kao što su empatija i teorija uma.

Za neke smanjenje ukazuje na nedostatak, ali u stvari znači promenu. Istraživanje o nervnim metabolitima pokazuje da je malo verovatno da neuroni budu izgubljeni. I većina istraživača smatra da smanjenje odražava usavršavanje nervnih funkcija.

Ovo sugeriše da procesi trudnoće i porođaja dovode do neurorazvojne tranzicije – slično hormonski izazvanim promenama mozga koje prate adolescenciju. Zaista, obe životne faze odlikuje ne samo smanjenje korteksa, već i izravnavanje njegove nabrane površine. Ove promene možda omogućavaju individui tranziciju u novu fazu života – u adolscenciji u nezavisnost, posle trudnoće u nečiju zavisnost od vas.

Pored adaptacija direktno povezanih sa brigom o detetu, pitanje je kako trudnoća utiče na kogniciju generalnije.

Memorijski deficiti su postojano prisutni tokom trećeg tromesečja, što je možda povezano sa smanjenjem hipokampusa, ali su retko klinički značajni ili štetni po svakodnevni život.

Postporođajni podaci su mnogo manje konkluzivni. Neke studije pokazuju deficite. Neke studije ne pokazuju razlike. Neke studije čak pokazuju izvesna poboljšanja. Jedna veština koja se možda popravlja je izvršna funkcija, proces visokog nivoa značajan za samoregulaciju i obavljanje konkurentnih kognitivnih zadataka.

Neke osobe mogu misliti da je funkcija njihovog mozga lošija nego što je zaista slučaj kad dožive trenutak zaboravnosti. Međutim, nove majke obično funkcionišu pod velikih kognitivnim pritiscima i obavljaju mnoge nove mentalne zadatke dobro.

Godinu dana nakon porođaja, kod majki koje su subjektivno prijavile kognitivne deficite nisu pronađene razlike u laboratorijskim testovima u poređenju sa ženama koje nisu majke.

Jedan problem koji definitivno prati period trudnoće i rano roditeljstvo jeste povećan rizik od problema sa mentalnim zdravljem.

Širom sveta, postporođajna depresija pogađa 17% novih majki – a najviše u zemljama sa niskim i srednjih prihodima. Psihoza i opsesivno-kompulzivni poremećaj se takođe dešavaju češće, iako je njihova apsolutna rasprostranjenost na vrlo niskom nivou.

Hormoni su opet jedan mogući krivac. Poznato je da nivo progesterona opada znatno prilikom porođaja, ali je tek prošle godine prvi oralni tretman za postporođajnu depresiju, zuranolon, odobren u Sjedinjenim Državama.

Mnoge fiziološke promene povezane sa trudnoćom – od smanjenja hipokampusa do neurohemijskih i imunoloških promena – reflektuju promene viđene kod depresije generalno.

Opsežne, dugotrajne studije koje temeljito opisuju mnoge aspekte trudnoće i dalje – uključujući snimanje mozga, nadgledanje nivoa hormona i imunskih faktora, kao i psihosocijalnih podataka – mogle bi dati izvesno objašnjenje. Druge studije bi mogle uključiti još veći broj dobrovoljaca koji će biti manje proučavani radi utvrđivanja kako ključni faktori variraju širom populacija.

Neki od tih uzoraka će sigurno uključivati osobe sa depresijom i potencijalno drugim psihijatrijskim problemima, kao i osobe sa teškoćama u povezivanju sa svojom bebom. Ovo bi moglo otkriti korelacije koje ukazuju na negativne ishode.

U međuvremenu, istraživači su otkrili povoljnu stranu trudnoće i porođaja koju žele još da istraže. Dugoročno posmatrano, to bi moglo činiti mozak mlađim. Da li se mozgovi žena razlikuju s obzirom na to koliko dece su rodile?

Pomoću algoritama koji konvertuju neuroanatomske podatke u starost mozga, otkriveno je da su mozgovi majki u proseku izgledali oko sedam meseci mlađe od mozgova žena bez dece.

Posebna studija je podržala taj nalaz, pokazujući da mozgovi sredovečnih roditelja – bez obzira na pol – izgledaju mlađe u funkcionalnom pogledu, sa utoliko bolje povezanim oblastima što više dece imaju.

Ovi nalazi sugerišu da neuroplasticitet trudnoće može osnažiti mozak.

Biomedicinsko istraživanje bi trebalo rutinski da uračuna reproduktivne istorije, pošto trudnoća i porođaj imaju snažan i dugoročan uticaj na mozak.

Istraživači se zalažu za socijalne programe koji uzimaju u obzir izuzetni neuroplasticitet ovog perioda, kao što je potreba za dugim plaćenim trudničkim i porodiljskim odsustvom s posla. Nervna adaptacija i period velike promene zahtevaju vreme, a u pitanju je veoma osetljiv period.

Uspostavljanje nekog polja istraživanja takođe zahteva vreme. Istraživači veruju da će otkriti vrlo zanimljive stvari u narednoj deceniji.

(Telegraf Nauka/Nature)