„Lepljivi“ molekul je tajna doživotnih sećanja? Nova otkrića o mehanizmima pamćenja
Ovo revolucionarno istraživanje naglašava važnost molekularne interakcije za dugotrajno skladištenje memorije
Naučnici su nedavno identifikovali ključnu ulogu molekula KIBRA u stvaranju dugotrajnih sećanja, otkrivajući da ovaj molekul deluje kao „lepak“ koji se vezuje sa enzimom PKMzeta kako bi ojačao i stabilizovao sinapse, što je ključno za zadržavanje uspomena. Ova otkrića potvrđuju dugogodišnju hipotezu o mehanizmima skladištenja memorije i otvaraju vrata za nove tretmane poremećaja povezanih sa pamćenjem, piše Neuroscience.
Istraživanje koje su sproveli naučnici sa univerziteta poput NYU i SUNY Downstate Health Sciences University pokazalo je da molekul KIBRA igra ulogu ključnog „lepka“ u formiranju dugotrajnih sećanja.
- Naša studija pokazuje kako molekuli zajedno funkcionišu kako bi osigurali stalno skladištenje memorije - objašnjava profesor Andre Fenton sa NYU.
KIBRA se vezuje sa PKMzeta, najvažnijim enzimom za jačanje normalnih sinapsi kod sisara, koji se inače razgrađuje posle nekoliko dana. KIBRA deluje kao „perzistentni sinaptički marker“, vezujući se za jake sinapse i PKMzeta, dok izbegava slabe sinapse.
- Tokom formiranja memorije, aktiviraju se sinapse uključene u taj proces, a KIBRA se selektivno postavlja u te sinapse - objašnjava Tod Saktor, profesor na SUNY Downstate. - PKMzeta se zatim vezuje za KIBRA-sinaptički marker i održava te sinapse jakima.
Otkriće da KIBRA može da stabilizuje sinapse i memoriju otvara nove mogućnosti za tretman poremećaja pamćenja, uključujući Alchajmerovu bolest. Nedavna istraživanja pokazala su da povećani nivoi KIBRA u cerebrospinalnoj tečnosti koreliraju sa kognitivnim poremećajima i patološkim nivoima tau proteina kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću. Naučnici sada istražuju kako CT-KIBRA, deo molekula KIBRA, može da se koristi za popravku sinaptičke plastičnosti kod miševa sa patogenim ljudskim tau proteinom, što pruža nadu za buduće tretmane kod ljudi.
Ovo revolucionarno istraživanje naglašava važnost molekularne interakcije za dugotrajno skladištenje memorije i otvara nove pravce za kliničke primene u lečenju kognitivnih poremećaja.
(Telegraf Nauka / Neuroscience)