Intervju: Dr Milica Pešić o najmodernijim istraživanjima raka, saradnji s kolegama iz sveta, nauci u Srbiji...

Personalizovna terapija raka je budućnost, ali ja se iskreno nadam da postoji neko jednostavnije rešenje, poput onog koje je u Beogradu predstavio profesor Rene Bernards

U vremenu kada se mnogima čini da rak nikad nije bio prisutniji, dr Milica Pešić, rukovodilac Odeljenja za neurobiologiju Instituta za biološka ispitivanja „Siniša Stanković“, bavi se najmodernijim načinima borbe protiv ove pošasti. Projektom “TargetedResponse“, koji je podržan programom „Ideje“ Fonda za nauku Republike Srbije, ona i njen tim iz Laboratorije za molekularnu neuroonkologiju rade na razvoju personalizovane terapije pacijenata obolelih od nesitnoćelijskog karcinoma pluća u Srbiji. Osim toga, ova majka petoro dece bavi se i drugim istraživanjima, a istovremeno je i zamenica predsednika Upravnog odbora Srpskog društva istraživača raka (SDIR).

U intervjuu za Telegraf Nauku dr Milica Pešić govori o najmodernijim istraživanjima na kojima radi, revolucionarnim metodama za lečenje kancera koje se upravo razvijaju, nedavno održanom kongresu SDIR-a, saradnji sa stranim naučnicima, stanju nauke u Srbiji...

- Šesti kongres SDIR-a održan je 2. i 3. oktobra, a učestvovali su naučnici iz više evropskih zemalja, ali i Čilea i Rusije. Posebno su značajni uvaženi gosti – predsednik Evropskog društva za istraživanje raka profesor Rene Bernards i profesorica Kijara Ambrođio iz Italije, članica Upravnog odbora te organizacije. Na kongresu smo dobili uvid u najnovija rešenja što se tiče terapije kancera. Predstavljena je jedna revolucionarna metoda, potpuno drugačija od svega što je do sada isprobano. Ideja profesora Bernardsa je da se podstakne tumor da postane još agresivniji, da mu se podstaknu svi onkogeni putevi i da se onda tretira određenim lekom. Pristup je dao neočekivano dobre rezultate. I on je bio iznenađen zato što je ideju dao njegov postdoktorand i bio je skeptičan, ali rezultati su obećavajući. Rad o tome još nije objavljen, ali je predstavljen na kongresu u Beogradu.

• Koliko su ovakvi kongresi važni da se sazna nešto više o najnovijim istraživanjima, razmene ideje, poboljša saradnja?

- Naziv kongresa je „Od saradnje do inovacija u istraživanju kancera“. Zaista je bilo odličnih diskusija. Profesor Bernards je prema našem društvu izuzetno otvoren jer vidi da pokrećemo različite inicijative. Novi podmlađeni upravni odbor SDIR-a je pokrenuo i naučne nagrade i za starije, i za mlađe istraživače. Pokrenuli smo i SDIR naučne dane, gde upravni odbor odlazi u univerzitetske centre širom Srbije dva puta godišnje. Tu se upoznajemo sa svim izazovima koje ti istraživači imaju što se tiče naše teme, istraživanja u raku. Pokrenuli smo i sekciju za mlade. Takođe smo pokrenuli i novi časopis društva Oncology Insights.

• Koliko se mladi ljudi odlučuju za ovako ozbiljna istraživanja?

- Mogu da kažem da kod nas na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ imamo izvanredan podmladak. Oni su kao naša deca. Brinemo se o njima, ulažemo u njih. Trudimo se da steknu iskustvo i u inostranstvu i kod nas. Imamo brojne saradnje sa inostranstvom i zahvaljujući njima smo i uspešni. Trudimo se i da podstaknemo multidisciplinarnost. Recimo, moja grupa sarađuje čak i sa matematičarima iz Španije i to već deset godina. S njima smo objavili zanimljive radove o mehanizmima rezistencije u kanceru. Neko bi rekao da je spoj matematike i tematike istraživanja o kanceru čudan, ali funkcioniše. Imamo i dugogodišnju saradnju sa Hemijskim fakultetom, sa Institutom za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM), sa Tehnološko-metalurškim fakultetom (TMF). Sa hemičarima je saradnja vezana za nova jedinjenja. Uglavnom za prirodne proizvode i njihove derivate, za njihovo antitumorsko dejstvo. Sa TMF imamo saradnju za pravljenje 3D kultura koje su u trendu jer se ide na smanjivanje upotrebe životinja u eksperimentima. Sarađujemo i sa Kliničkim centrom Srbije, sa Grudnom hirurgijom, sa Neurohirurgijom... Naša grupa jeste mala, ima nas osmoro, ali imamo i inostranu i domaću saradnju, i multidisciplinarnost, i mogu da se pohvalim da osim što učestvujemo u programu „Ideje“ Fonda za nauku, učestvujemo i u dva projekta programa „Prizma“.

• Kako biste ukratko opisali projekat „TargetedResponse“?

- Ono što mi radimo je prava personalizovana terapija. Uzimamo ćelije pacijenata obolelih od nesitnoćelijskog karcinoma pluća i pravimo od njih primarnu kulturu. Onda te ćelije tretiramo različitim lekovima, koji su u upotrebi za taj tip tumora. Koristimo 8 klasičnih hemoterapeutika i 10 inovativnih lekova. Praktično, pošto se radi high throughput screening, mi smo u stanju da istovremeno za jednog pacijenta, njegove ćelije istretiramo različitim klinički relevantnim koncentracijama 10 lekova. Mi smo se potrudili da doze iz kliničke upotrebe prevedemo u doze kojima se mogu tretirati ćelije pacijenata. Imamo raspon od pet različitih koncentracija i posmatramo kakva je osetljivost tumorskih ćelija. Ali kako to radimo? Pošto među tumorskim ćelijama imamo i normalne ćelije, koje i same podupiru rast tumorskih ćelija, onda mi koristimo imunoesej i primenjujemo antitelo, koktel za citokeratine 8/18, koji se nalaze u tumorskim ćelijama, a u netumorskim, stromalnim ćelijama ih nema. Na taj način možemo da razlikujemo ova dva tipa ćelija i da analiziramo rezultate na automatizovanom imidžeru. Upravo zahvaljujući Fondu za nauku mogli smo da kupimo preko „Ideja“ ovaj aparat, ImageXpress Pico. On nakon dva sata daje automatizovano obrađene rezultate što bi bez ovakvog aparata trajalo nedeljama, i tako smo u stanju da za veoma kratko vreme vidimo da li su ćelije pacijenta dobro ili loše odreagovale na neki lek kao i da li je lek uticao na tumorske ćelije ili i na stromalne. Mi ustvari radimo na razvoju funkcionalne dijagnostike i njenom primenom možemo zaista da znamo koji je lek dobar za određenog pacijenta.

- Novina koju smo mi dodali u taj naš high throughput screening jeste detekcija markera rezistencije. To je nešto novo, što do sada nije rađeno i mi možemo, zahvaljujući antitelima na markere rezistencije – membranske transportere (koji na ćelijskoj membrani tumorskih ćelija ne dozvoljavaju prodor leka u ćeliju, odnosno transportuju ga van tumorske ćelije) da saznamo koji lek će izazvati povećano prisustvo ovih transportera i na taj način ojačati otpornost tumorskih ćelija na različite strukturno i funkcionalno nesrodne lekove. Ako određeni lek poveća prisustvo pomenutih transportera, to može da pokaže da će pacijent u budućnosti razviti rezistenciju ne samo na taj lek, već i na mnoge druge antitumorske lekove. Iako postoji veliki broj inovativnih lekova, pogotovo za nesitnoćelijski karcinom pluća, na kojem mi radimo, pokazalo se da i kada pacijent ima specifičnu gensku promenu i kada mu se da lek koji cilja tu gensku promenu, odgovori pacijenata na terapiju nisu očekivano dobri. Znači, ne odgovore svi pacijenti sa tom genskom promenom adekvatno na taj inovativni lek. S druge strane, primećeno je da pacijenti koji uopšte nemaju tu gensku promenu, kada im se da lek – odgovore na njega. To su pacijenti sa neočekivanim odgovorom. Nas zanima šta pravi razliku, da identifikujemo i genske promene koje možda ukazuju zašto je to tako.

- Zato pored pomenutog imunoeseja, mi radimo i sekvencioniranje celog egzoma. I za to smo dobili sredstva od Fonda za nauku. Želimo da na kraju projekta, kad imamo sve rezultate, da uporedimo imunoesej (odgovor ćelija na lek), genske promene koje ima pacijent i kliničku sliku pacijenta. Zato sarađujemo sa Grudnom hirurgijom i Institutom za pulmologiju Kliničkog centra Srbije. Imamo i grudnog hirurga, i kliničkog onkologa-pulmologa na našem projektu. Na kraju ćemo imati kompletnu sliku. Pacijenti uključeni u našu studiju ne primaju terapiju za koju mi testiramo njihove tumorske ćelije. Naša istraživanja su trenutno samo naučnog karaktera, ali se nadamo da će naši rezultati podstaći dodatna istraživanja u oblasti funkcionalne dijagnostike i da će uskoro ova metoda biti dostupna na klinikama za dobrobit pacijenta.

• Koliko sve to traje?

- Projekat traje tri godine, ali verujem da ćemo morati da nastavimo deo istraživanja i u postprojektnom periodu.

• Zašto baš nesitnoćelijski karcinom pluća?

- Mi paralelno radimo i glioblastome, jedan od najagresivnijih tumora, tako da aparat koji je nabavljen sredstvima Fonda za nauku ima višestruku namenu. Nesitnoćelijski karcinom pluća je jedan od najrezistentnijih tumora i ima najveću incidencu i najveću smrtnost. Znamo svi da je pušenje faktor rizika za razvoj tumora pluća, a Srbija je zbog velikog broja pušača po zastupljenosti nesitnoćelijskog karcinoma pluća druga u regionu, odmah posle Mađarske.

• Da li je personalizovano lečenje raka budućnost?

- Kako da ne. Jeste budućnost. Ali se ja iskreno nadam da postoji jedno jednostavno rešenje, poput ovog koji je predstavio profesor Bernards. Mi smo pisali jedan ambiciozan projekat Twinning vezan za rezistenciju u kanceru i upravo u saradnji sa kolegama matematičarima razvijamo ideju da postoje univerzalni principi nastanka rezistencije i želimo da ispitamo te mogućnosti. Iskreno mislim da postoji jednostavno rešenje. Personalizovana terapija je skupa. Naša istraživanja su izuzetno skupa. I da nismo dobili projekat Fonda za nauku ne bismo mogli da ih sprovedemo. A i ona bi za samog pacijenta, a i zdravstveni sistem, puno koštala. Poseban problem kod nas u Srbiji je i to što ne postoji tesna fizička veza između istraživačkih centara i klinika.

• Mnogi kažu da trenutno vlada prava epidemija raka. Šta je najvažnije u borbi protiv kancera – prevencija, rana dijagnostika ili što inovativniji lekovi?

- Slušala sam neka zanimljiva istraživanja, prospektivne studije koje traju 50 i više godina. Imala sam priliku da to čujem u inostranstvu - treba prevariti tumorske ćelije. Naš organizam se stalno bori protiv tog izazova. I naš imuni sistem uspeva da savlada tumorske ćelije, stalno se tu nešto dešava. Uvek postoji neko žarište. Neki ljudi se s tim lakše izbore, neki ne. Postoje dodatni okidači kao što su pušenje i neke druge loše životne navike. Međutim, kako prevariti tumorske ćelije koje stalno nalaze nove, adaptivne načine da prevare terapiju? Moramo da budemo fleksibilni. I mi moramo da budemo prilagodljivi i da pokušavamo da menjamo svoje životne navike s vremena na vreme. Ne treba posmatrati tumor kao tumor i lečiti ga, tu smo uvek u problemu sa neželjenim efektima na normalne ćelije. Treba posmatrati čoveka kompletno. Imati taj holistički pristup. Prevencija jeste u tome da čovek bude opušten i mislim da sve kreće iz glave. Po meni prvo ide duhovno, pa telesno zdravlje. Malo čudno za naučnika da tako priča.

• Koliko je važna podrška Fonda za nauku i države uopšte za nauku u Srbiji danas?

- Kako da nam nije važna. Kroz direktne materijalne troškove, kroz institucionalno finansiranje… ta sredstva nisu dovoljna za naučno-istraživački rad. Mi zaista možemo da budemo zahvalni što na institutima imamo redovan posao i platu, to obezbeđuje Ministarstvo, ali kroz institucionalno finansiranje nema dovoljno sredstava da naša deca (studenti doktorskih studija) ovde urade kvalitetne doktorate. Projektno finansiranje preko Fonda za nauku pravi razliku.

• Da li mladi odlaze u inostranstvo na usavršavanje ili postoji neki drugi razlog za to?

- Ja bih primila još doktoranada, pošto imamo ideje i sredstva, ali nemam prostora. U mojoj laboratoriji radi nas osmoro. U laboratoriji je i kancelarijski prostor, nemamo kancelariju. Mojih sedam saradnika se nalazi u laboratoriji u kojoj realno postoje četiri sedeća mesta. I u toj laboratoriji rade i eksperimente i pišu radove. Takva je situacija. Rukovodstvo se već nekoliko godina bori da dobije dozvolu da sagradi pomoćnu zgradu, ali nikako ne možemo da dobijemo. Mi smo po veličini drugi institut posle Vinče, imamo oko 350 zaposlenih. Ono što mi pokrivamo jesu biodiverzitet, biomedicina i biotehnologija, a u protekle dve godine naš institut je uložio značajna sredstva u obrazovanje svojih istraživača u oblasti bioinformatike. Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ ima najveći kapacitet za takozvana BIO4 istraživanja koja obuhvataju ove 4 „bio“ oblasti, ali ima slabu prodornost. Slabo smo zastupljeni u medijima.

• Zašto je nauka važna za jedno društvo, pogotovo u ovom trenutku kada postoji i jedan opasan antinaučni stav?

- Bila sam član Globalne akademije mladih. Mene je praktično kandidovao SANU. Globalna akademija mladih ima 200 članova, to je ograničen broj članova i članstvo je oročeno na pet godina. Oni imaju različite radne grupe i obuhvataju sve oblasti, i društvene i prirodne nauke. Sedište im je Nemačka nacionalna akademija nauka Leopoldina. To društvo je prepoznalo opasnost nestajanja bazične, fundamentalne nauke. Svet se usmerio ka aplikativnosti. Zato su oni formirali radnu grupu za fundamentalna istraživanja jer su shvatili da postoji ta opasnost. I sve te priče da sve treba da bude za upotrebu, zaboravlja se da upravo nauka jeste okosnica, kao i kultura, jednog društva. Da ćemo izgubiti svoj identitet ako nemamo svoju bazičnu nauku.

(Telegraf Nauka)