Virus ubačen u mozak sprečava alkoholizam? Genska terapija uspešna u lečenju bolesti zavisnosti

Novi pristup za sada je testiran na majmunima, a tek treba da se ispita da li može bezbedno da se koristi na ljudima

Nova genska terapija resetuje sistem nagrađivanja u mozgu što može da pomogne u lečenju alkoholizma, pokazalo je novo istraživanje na majmunima, piše LiveScience.

Kod majmuna koji mnogo piju kada im se obezbedi mnogo alkohola, hirurška injekcija genske terapije u mozgu povećava proizvodnju dopamina, pokazala je studija. Zauzvrat, to dramatično smanjuje količinu popijenog alkohola kod primata, a efekat je trajao punu godinu.

Preporučujemo

Ako se pokaže sigurnom na ljudima, ova terapija mogla bi da bude jednokratna pomoć u slučajevima zavisnosti od alkohola, kada osobe ne mogu da prestanu da piju uprkos tome što im to negativno utiče na svakodnevni život. Samo u SAD, napominju naučnici iza studije, alkoholizam dovodi do 140.000 smrti godišnje, a samo su tri leka do sada dozvoljena od strane Administracije za hranu i lekove (FDA).

Alkohol pojačava produkciju dopamina, zbog čega se ljudi osećaju opuštenije i raspoloženiji su. Međutim, u slučaju zavisnosti, mozak se prilagođava tome tako što sam pravi manje dopamina, pa je zavisnicima potrebno više alkohola da bi se osećali opušteno. Sve je to slično i kod majmuna koji su ispitivani, a koju su pili mnogo alkohola, rekla je za LiveScience Kejtlin Grant, profesorka bihejvioralnih neuronauka na Oregonskom univerzitetu zdravlja i nauke.

U studiji koja je objavljena danas (14. avgusta 2023) u žurnalu Nature Medicine, tim Grantove je ubacio genetski modifikovan virus u ventralno tegmentalno područje mozga četiri majmuna. Nakon toga im je dat pristup alkoholnim pićima, ali su smanjili količinu koju su pili za neverovatnih 90 odsto.

Ovaj pristup koristi isti sistem genske terapije koji se koristi za lečenje Parkinsonove bolesti, tako što bezopasni virus nosi gen koji utiče na proteine koji čuvaju i obnavljaju neurone. Kada se ubaci u mozak, on dovodi do normalizacije proizvodnje dopamina.

Endrju Merkilin, profesor Univerzitetskog koledža Londona, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je za LiveScience da dugoročne nuspojave još nisu poznate.

- Iako ljudi mogu da podnesu operacije na mozgu relativno dobro, čini se da je ovaj pristup malo previše invazivan za sve osim najekstremnije slučajeve alkoholizma – rekao je on.

(Telegaf Nauka/LiveScience)