Dvolične nervne ćelije postoje, potvrdili naučnici! Povezane su sa autizmom i šizofrenijom
Novo istraživanje potvrdilo delovanje paradoksalnih neurona
Čudna klasa nervnih ćelija koje imaju dve kontradiktorne karakteristike navodila je mnoge naučnike da se zapitaju da li one zaista postoje. Nova studija na mišjim i ljudskim mozgovima ne samo da je dokazala da ove paradoksalne ćelije postoje, već je nagovestila da bi one mogle da budu povezane sa autizmom i šizofrenijom, piše LiveScience.
Objavljena u žurnalu Molecular Psychiatry, studija je pokazala da dva hemijska markera, za koja se nekad verovalo da neuronima daju suprotstavljene uloge, ponekad mogu biti pronađeni u istom neuronu. Neuroni sa oba ova markera, otkrili su naučnici, često aktiviraju ili ubrzavaju gene povezane sa proizvodnjom ćelijske energije korišćenjem kiseonika. U moždanom tkivu preminulih donora sa autizmom ili šizofrenijom, neuroni sa ovim markerima menjali su ekspresiju gena povezanu sa ovim procesima, što nije bio slučaj kod ljudi bez ovih stanja.
Ova otkrića se potencijalno potvrđuju da su šizofrenija i autizam povezani sa genetskim procesima koji izazivaju oksidativni stres ili gomilaju nusproizvode energetske proizvodnje u ćelijama. Istraživanja bi mogla da budu korak napred u boljem razumevanju ovih kompleksnih neuroloških stanja.
U studiji, istraživači su dokumentovali postojanje specijalne klase inhibitornih neurona ili neurona koji guše električnu aktivnost u mozgu. Ćelija nosi dva hemijska markera – protein nazvan parvalbumin (PV) i manji molekul nazvan holecistkinin (CCK).
Neuroni sa PV sstvaraju kratkotrajne signale često i brže od od skoro svih drugih tipova neurona u mozgu. Neuroni sa CCK obično signale izbacuju sporijim, tipičnim brzinama. Prethodna istraživanja nagoveštavala su da ovi neuroni obično deluju u različito vreme.
- Ovo liči na svojevrsnu dihotomiju. Ali naše istraživanje je tu dihotomiju zamaglilo – rekao je Stiven Griko, glavni autor studije i naučnik sa Odeljenja za anatomiju i neurobiologiju Univerziteta Kalifornije u Irvinu.
Da bi potvrdili ovo naizgled neverovatno postojanje ćellija, naučnici su koristili nekoliko metoda na miševima, čime su pratili koji su geni aktivirani da bi se napravili proteini. Nakon što je utvrđeno da neke ćelije imaju oba markera, uradili sekvencionisanje RNK kako bi otkrili koja bi to ćelijaska funkcija mogla da bude. Istraživali su i ćelije u moždanom tkivu preminulih donora od kojih su neki imali neuropsihijatrijska stanja, a neki ne.
- Ovi istraživači nisu prvi koji su otkrili ove ćelije, ali su prvi koji su se na ovaj način fokusirali na njih. Ova otkrića pokazuju potencijalno bi mogla da se koriste za razvijanje terapija. Mogu da pomognu – rekao je za LiveScience Sajmon Piro, profesor biologije Univerziteta Nevade u Rinu.
(Telegraf Nauka/LiveScience)