AI bez svesti i empatije: Stručnjaci upozoravaju na globalne rizike po ljudsko dostojanstvo i prava

Porast veštačke inteligencije (AI) u poslednjim decenijama transformisao je način na koji ljudi rade, komuniciraju i donose odluke. Međutim, novi izveštaji sa Univerziteta Čarls Darvin upozoravaju da ova tehnologija, iako impresivna u inženjerskom smislu, predstavlja ozbiljan rizik po ljudsko dostojanstvo i osnovna prava, piše SciTech Daily.

Glavna autorka istraživanja, dr Marija Randaco sa Pravnog fakulteta CDU, ističe da AI brzo menja pravne i etičke sisteme, ali da ta transformacija često erodira demokratske principe i produbljuje društvene nejednakosti.

Preporučujemo

- Trenutni regulativni okviri često zanemaruju prava poput privatnosti, zaštite od diskriminacije, individualne autonomije i intelektualne svojine - objašnjava dr Randaco.

Ova neadekvatnost je posledica neprozirne prirode algoritamskih modela, poznate kao „crna kutija“, koja otežava ljudima da razumeju kako i zašto AI donosi odluke.

Problem crne kutije

„Crna kutija“ opisuje složene AI modele čije unutrašnje funkcionisanje nije dostupno ljudskom uvidu. Algoritmi dubokog učenja i mašinskog učenja donose odluke koje ljudi ne mogu pratiti niti objašnjavati. Posledica je da pojedinci ne mogu sa sigurnošću utvrditi da li je AI povredio njihova prava ili dostojanstvo, niti kako da traže pravdu u takvim slučajevima.

Dr Randaco naglašava da AI uopšte nije inteligentna u ljudskom smislu. - AI je trijumf inženjeringa, a ne kognitivnog ponašanja. Nema pojma šta radi ili zašto – nema misaoni proces kakav čovek razume, samo prepoznavanje obrazaca bez tela, memorije, empatije ili mudrosti - objašnjava ona. Ovo znači da AI sistemi ne mogu sami procenjivati etičke, moralne ili socijalne posledice svojih odluka, što ih čini potencijalno opasnim ako se primenjuju u oblastima koje direktno utiču na ljude.

Globalni pristupi razvoju i regulaciji AI

Trenutno tri najveće digitalne sile sveta – Sjedinjene Američke Države, Kina i Evropska unija – primenjuju različite strategije razvoja AI. SAD se oslanjaju na tržišno-centrisan model, Kina na državno vođenu kontrolu, dok Evropska unija promoviše pristup okrenut ka ljudima koji stavlja prava i dostojanstvo pojedinca u središte.

Dr Randaco smatra da je evropski model najefikasniji za zaštitu ljudskog dostojanstva, ali da čak ni on nije dovoljan bez globalne saradnje i koordinacije.

- Ako razvoj AI ne utemeljimo u onome što nas čini ljudima – sposobnosti da biramo, da osećamo, da promišljamo sa pažnjom, kroz empatiju i saosećanje – rizikujemo da stvorimo sisteme koji svode čoveka na podatke, umesto da unaprede ljudsko stanje - ističe ona.

Praktični rizici po svakodnevni život

Netransparentni AI sistemi već utiču na svakodnevni život kroz automatizovane procese zapošljavanja, kreditne evaluacije, medicinske dijagnoze i pravne odluke. Kada algoritam odbije kredit ili izrekne kaznu bez jasnog objašnjenja, pojedinac nema način da proveri ispravnost odluke ili zaštiti svoja prava. Ovo pokazuje da transparentnost algoritama, nadzor nad primenom i regulacija nisu samo tehnička pitanja, već su direktno vezani za ljudska prava.

Veštačka inteligencija, iako izvanredan alat inženjeringa, ne poseduje ljudsku inteligenciju i ne razume etiku, empatiju ili moral, navodi se. Njena primena nosi rizik da ljudi budu svedeni na podatke, a demokratija i dostojanstvo pojedinca ugroženi. Stručnjaci, uključujući dr Randaco, naglašavaju da globalna regulacija i pristup okrenut ka ljudima predstavljaju jedini način da se AI razvija u skladu sa osnovnim ljudskim pravima. Čovečanstvo ne sme biti tretirano kao sredstvo za postizanje cilja – ljudska prava i dostojanstvo moraju ostati u središtu tehnološkog razvoja.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)