Da li je konačno otkriveno gde se krije polovina vodonika u svemiru?
Astronomi koji se bave sabiranjem sve normalne materije – zvezda, galaksija i gasa – u svemiru danas, došli su do neprijatno male količine ukupne materije nastale u Velikom prasku pre 13,6 milijardi godina. U stvari, više od polovine normalne materije ne može se pronaći u zvezdama i gasu koji vidimo.
Međutim, nova merenja čini se da su pronašla ovu materiju koja nedostaje u obliku veoma raspršenog i nevidljivog jonizovanog vodonika, koji formira oreol oko galaksija, a kojeg je više nego što se mislilo, piše Phys.org.
Preporučujemo
„Nemoguća“ kvantna struktura stvorena spajanjem dva sintetička materijala – sendvič od egzotičnih materijala
Naučnici prvi put pretvaraju svetlost u „superčvrsti“ materijal – šta to znači i zašto je važno
Ovo otkriće ne samo da smiruje konflikt između astronomskih opservacija i najboljeg, dokazanog modela evolucije svemira nakon Velikog praska, već sugeriše i da su masivne crne rupe u centrima galaksija mnogo aktivnije nego što se prethodno mislilo, izbacuju gas mnogo dalje od galaktičkog centra nego što je očekivano i to oko pet puta dalje, otkrio je tim istraživača.
- Mislimo da kada odemo dalje od galaksije, otkrivamo sav gas koji nedostaje. Da bismo bili precizniji, moramo da uradio pažljive analize sa simulacijama, koje nismo uradili. Moramo da uradimo dobar posao – rekla je Borjana Hadžijska, postdoktorantkinja na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju i prva autorka studije.
- Merenja su konzistentna sa otkrivanjem svog gasa – rekla je Simon Feraro, naučnica u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Berkli na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.
Rezultati studije, koju je uradilo 75 naučnika iz celog sveta, predstavljeni su na nedavnom naučnom susretu. Studija je postavljena na preprint serveru arXiv i trenutno prolazi proces recenzije u žurnalu Physical Review Letters.
Iako još misteriozna tamna materija čini većinu materije u svemiru, oko 84 odsto, ostatak čini normalna materija. Samo oko 7 odsto normalne materije je u formi zvezda, dok ostatak čini nevidljivi vodonik, uglavnom jonizovani, u galaksijama i galaktičkim vlaknima.
U novoj studiji, istraživači su procenili distribuciju jonizovanog vodonika oko galaksija spajanjem slika oko 7 miliona galaksija, od kojih su sve oko 8 svetlosnih godina daleko od Zemlje, i merenjem zatamnjenja kosmičke mikrotalasne pozadine koje izaziva rasipanje radijacije elektrona u jonizovanom gasu.
(Telegraf Nauka)