„Mašine mogu da se otrgnu kontroli“: Hopfild i Hinton dobili Nobela za fiziku za razvoj veštačke inteligencije

Džofri Hinton poručio da će mašinsko učenje imati veliki uticaj na našu civilizaciju i da može da se poredi sa industrijskom revolucijom, ali da postoje i opasnosti

Američki naučnik Džon Hopfild i britansko-kanadski naučnik Džofri Hinton dobili su Nobelovu nagradu za fiziku za „osnovna otkrića i pronalaske koji su omogućili mašinsko učenje pomoću veštačkih neuronskih mreža“. To je saopštila Švedska kraljevska akademija.

Dobitnici će podeliti novčanu nagradu u iznosu od 11 miliona švedskih kruna (oko 1.000 000 evra).

Preporučujemo

- Sposobnost učenja je fascinantna sposobnost ljudskog mozga. Mi možemo da prepoznamo slike i govor i povežemo ih sa sećanjima i prošlim iskustvima. Milijarde neurona povezanih zajedno daju nam jedinstvene kognitivne sposobnosti. Veštačka neuronska mreža inspirisana je ovom mrežom neurona u našim mozgovima – rekla je Elen Muns, predsednica Nobelovog komiteta za fiziku, i dodala:

- Ovogodišnji laureati Nobelove nagrade za fiziku – Džon Hopfild i Džofri Hinton – koristili su osnovni konceps statističke fizike da dizajniraju veštačku neuronsku mrežu koja funkcionište kao asocijativna sećanja i otkriva obrasce u velikim grupama podataka. Ove veštalčke neuronske mreže iskorišćene su za napredak u različitim oblastima fizike od fizike čestica, materijalne nauke, astrofizike… One su postale deo naših života, na primer, kao prepoznavanje lica i prevođenje sa jezika na jezik. Otkrića laureata su osnova mašinskog učenja koje pomaže ljudima da donose brže, relevantnije odluke, uspostavljanje medicinskih dijagnoza… Međutim, dok mašinsko učenje ima velike koristi, njegov brzi razvoj zabrinuo je mnoge i postavljaju se pitanja o našoj budućnosti. Kolektivno, ljudi imaju odgovornost korišćenja nove tehnologije na bezbedan i moralan način za korist čovečanstva.

- Zaprepašćen sam! Nisam imao ideju da će se ovo dogoditi, veoma sam iznenađen. Bio sam u jeftinom hotelu u Kaliforniji, koji nema ni internet, a ni dobru mobilnu mrežu. Trebalo je da danas odem na magnetnu rezonancu, ali mislim da ću to da otkažem – rekao je Hinton, koji se uključio u konferenciju telefonski.

On je rekao da će mašinsko učenje imati veliki uticaj na našu civilizaciju.

- Ono može da se poredi sa industrijskom revolucijom. Samo što će umesto da prevaziđe ljude u snazi, prevazići ljude u intelektualnim sposobnostima. Nemamo nikakvo iskustvo u tome kako je da stvari budu pametnije od nas, a to će biti divno u mnogim aspektima, u oblastima poput zdravstva, u skoro svim delovima industrije, biće mnogo efikasnija. Ljudi će moći da rade isti nivo posla sa AI asistentom za mnogo manje vremena. Dovešće i do velikog poboljšanja u produktivnosti. Takođe moramo da brinemo o mogućim lošim posledicama, posebno o opasnosti da se ove stvari otrgnu kontroli – naveo je Hinton.

Njega povremeno nazivaju „kumom veštačke inteligencije (AI)“. Prošle godine napustio je Gugl, a često je upozoravao da postoji opasnost da će mašine postati pametnije od ljudi.

- Džon Hopfild je izmislio mrežu koja koristi metode za čuvanje i ponavljanje obrazaca. Hopfildova mreža koristi fiziku koja opisuje osobine materijala zahvaljujući atomoskim pokretima, što svaki atom čini malenim magnetom. Džofri Hinton koristio je Hopfildovu mrežu kao osnovu za novu mrežu koja koristi novi metod – Bolcmanovu mašinu. Ona može da nauči da prepoznaje karakteristike elemenata u svakoj vrsti podataka – navedeno je u saopštenju Švedske akademije nauka.

Hopfild je rođen 15. jula 1933. u Čikagu, a trenutno radi na Univerzitetu Prinston. Hinton je rođen 6. decembra 1947. u Londonu, a trenutno radi na Univerzitetu u Torontu.

Od 1901. dodeljeno je 118 Nobelovih nagrada za fiziku. Najmlađi laureat kada je reč o fizici bio je Lorens Brag kome je nagrada dodeljena 1915. za ulogu u „kristalnu strukturu pomoću rendgenskih zraka“. Najstariji laureat bio je Artur Aškin, koji je 2018. dobio priznanje za rad na „optičkim pincetama“.

Američki naučnici Viktor Ambros i Gari Ruvkun dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu za otkriće mikro RNK, odnosno fundamentalnog principa kojim se reguliše aktivnost gena, saopštila je juče Nobelova skupština Instituta Karolinska u Stokholmu.

Ime dobitnika nagrade za hemiju biće poznato 9. oktobra, a dan kasnije biće objavljen i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, takođe u Stokholmu. U Oslu će 11. oktobra biti objavljeno ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir. Ime dobitnika Nobela za ekonomiju biće poznato 14. oktobra. Nagrade će biti uručene 10. decembra, na godišnjicu smrti naučnika Alfreda Nobela, u prestonici Švedske.

(Telegraf Nauka)