Frensis Halzen dobio Nobelovu nagradu za fiziku za otkriće neutrina visoke energije

Nobelovu nagradu za fiziku 2026. godine dobili su Frensis Halzen za doprinos IceCube Neutrino opservatoriji i otkriće neutrina visoke energije astrofizičkog porekla, saopštila je Švedska kraljevska akademija nauka.

"Frensis Halzen je shvatio da se led na Južnom polu može koristiti za praćenje čestica poznatih kao neutrini. Njegova vizija i naučno vođstvo bili su fundamentalni za IceCube Neutrino opservatoriju, kubni kilometar leda koji je opremljen svetlosnim senzorima. Koristeći IceCube, istraživači mogu da uhvate neutrine iz procesa ekstremno bogatih energijom u dalekom svemiru," navodi se u saopštenju i dodaje:

Preporučujemo

"Neutrini su svuda, ali se ne primećuju. Oni prolaze kroz celu Zemlju i kroz naša tela, a da mi to i ne primetimo. Veoma retko, pojedinačni neutrino će stupiti u interakciju sa atomskim jezgrom, što omogućava nekome sa odgovarajućom opremom da ih otkrije. Naučnici odavno znaju da kosmos sadrži prirodne akceleratore čestica, koji izbacuju čestice sa energijama i do milion puta većim od onih koje se mogu postići u laboratorijama na Zemlji. Mnogo toga u vezi sa ovim izvorima je misteriozno: šta su oni, gde se nalaze i koji su glavni procesi unutar njih?"

Frensis Halzen za nagradu je saznao tokom puta po Italiji, što je rekao kada se uključio na konferenciju telefonskim putem.

- Veliko je iznenađenje dobiti ovu nagradu. Osećaj je čudan. Ovaj projekat je počeo kao kolaboracija. Moram da naglasim koliko sam imao sreće kad smo započeli ovaj projekat, nismo znali da li ćemo uspeti, uspeh nije bio zagarantovan - rekao je najnoviji nobelovac.

On je rekao da je najveći rizik bio da li je opservatorija bila dovoljno velika da otkrije neutrino koji nije sa naše planete.

- Otkrili smo dokaze o neutrinima koji su dolazili iz supermasovnih crnih rupa iz dalekih galaksija i sijali su toliko jako da su bili sjajniji od Mlečnog puta - rekao je Halzen.

"Neutrini sa ekstremno visokim energijama nastaju u istim sredinama kao i druge vrste čestica. Međutim, za razliku od drugih čestica, neutrini do nas stižu bez promene pravca ili gubitka energije. To znači da oni mogu pružiti informacije koje nisu dostupne ni na jedan drugi način", navela je Švedska kraljevska akademija nauka u saopštenju i dodala:

"Frensis Halzen je prvi put predstavio svoju viziju hvatanja neutrina na Južnom polu 1988. godine. Kada se neutrino sudari sa atomskim jezgrom, proizvodi bljesak svetlosti koji se može pratiti senzorima u čistom glacijalnom ledu. Led na Južnom polu ima mnoge prednosti, jer je slobodan od raznih vrsta smetnji, a područje je geološki stabilno, bez zemljotresa. Halzen i njegova ideja su ubrzo dobili podršku drugih istraživača i, samo nekoliko godina kasnije, obavljena su preliminarna testiranja senzora u ledu."

Kosmički neutrini sa ekstremno visokim energijama su veoma retki, tako da je potrebna ogromna zapremina leda da bi se posmatrao adekvatan broj sudara. IceCube pokriva čitav kubni kilometar i završen je 2011. godine. Istraživači su ubrzo otkrili prve visokoenergetske neutrine i, nekoliko godina kasnije, mogli su da objave svoje otkriće neutrina koji moraju poticati daleko izvan našeg Sunčevog sistema. Potraga za izvorima neutrina u svemiru mogla je da počne ozbiljno.

- Frensis Halzen je predvodio međunarodni tim istraživača i inženjera koji su nam obezbedili fantastičan instrument. Njegova istrajnost i naučna vizija utrli su put novoj vrsti astronomije - rekao je Mark Pirs, predsedavajući Nobelovog komiteta za fiziku.

Interakcije neutrina koje IceCube kontinuirano prikuplja pružiće istraživačima nova saznanja o nasilnim okruženjima u kojima mogu nastati visokoenergetski neutrini – i možda čak otkriti do sada nepoznate kosmičke pojave.

Frensis Halzen rođen je 1944. u Tinenu u Belgiji. Doktorirao je 1969, a već godinama je profesor Univerziteta Viskonsina u Medisonu.

Jučerašnjim proglašenjem Nobelove nagrade za medicinu počela je Nobelova nedelja. Danas je objavljeno ko je dobio priznanje iz oblasti fizike, a u sredu će biti objavljeno i ko dobija priznanje iz oblasti hemije. Nobelova nagrada za književnost biće dodeljena u četvrtak, 8. oktobra, a u petak, 9. oktobra, nagrada za mir, dok će dobitnik Memorijalne nagrada za ekonomsku nauku Banke Švedske biti saopšten 12. oktobra.

Novčani iznos nagrade ove godine iznosi 12 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara), bez obzira na to da li se dodeljuje pojedincu, maloj grupi laureata ili organizaciji.

(Telegraf Nauka)