Umrla Ada Jonat

Ada Jonat, čuvena izraelska kristalografkinja i dobitnica Nobelove nagrade za hemiju 2009. godine, preminula je u 87. godini, javio je Times of Israel.

Vest o smrti Ade Jonat saopštio je Institut Vajcman, koji je decenijama bio njen profesionalni dom. U saopštenju se navodi da je njen rad pomogao da se „utre put razvoju naprednijih antibiotika i borbi protiv bakterija otpornih na antibiotike – što je jedan od najvećih medicinskih izazova 21. veka“.

Preporučujemo

Rođena je u Jerusalimu 1939. godine, u ranoj mladosti je izgubila oca i odrasla je u siromašnoj porodici u četvrti Geula. Jonat je počela da radi pre 12. godine, a kada se njena porodica preselila u Tel Aviv 1950-ih, davala je časove matematike drugim učenicima kako bi mogla da plati školarinu u srednjoj školi „Tihon Hadaš“. Zatim se vratila u Jerusalim kako bi pohađala Hebrejski univerzitet, gde je stekla diplomu iz hemije i master diplomu iz biohemije.

Doktorirala je na polju rendgenske kristalografije na Institutu Vajcman 1968. godine, pre nego što je provela nekoliko godina u Sjedinjenim Američkim Državama na postdoktorskim studijama na Univerzitetu Karnegi Melon i Tehnološkom institutu u Masačusetsu (MIT).

Kada se Jonat vratila u Izrael 1970-ih, osnovala je prvu laboratoriju za proteinsku kristalografiju u Izraelu i postala prva osoba koja je uspela da proizvede kristale ribozoma.

Svoje istraživanje ribozoma nastavila je tokom narednih decenija, tokom kojih je obavljala i razne administrativne funkcije na Institutu Vajcman, uključujući i dugogodišnje mesto direktorke Mejzer centra za strukturnu biologiju.

Ada Jonat je osvojila brojne nagrade za svoj rad i bila je prva Izraelka koja je dobila Nobelovu nagradu, osvojivši priznanje za hemiju 2009. godine za svoja istraživanja strukture i funkcije ribozoma. Bila je i prva žena nakon 45 godina koja je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

Ada Jonat je bila članica Nacionalne akademije nauka SAD, Američke akademije umetnosti i nauka, Izraelske akademije nauka i nekoliko drugih međunarodnih akademija.

Postala je i glasan politički glas, često govoreći protiv vladinih poteza da se politizuju umetnost i nauka. Takođe se glasno protivila vladinom programu reforme pravosuđa, objavivši 2023. godine otvoreno pismo sa još šest dobitnika Nobelove nagrade u kojem su upozorili na „promene režima“, dodajući da će taj potez imati „jasne negativne uticaje na istraživanja i ustanove visokog obrazovanja, koji su ekonomski i bezbednosni motor zemlje i osiguravaju njen opstanak“.

Iza nje su ostale ćerka Hagit i unuka Noa.

(Telegraf Nauka/Times of Israel)