Naučnici na Islandu buše rupe do rezervoara vrele magme: To je izvor neograničene energije!

Magma unutar Zemlje je poslednja neispitana granica, tvrdi Hjalti Pal Inolfson

Naučnici žele da na Islandu buše rupe do rezervoara vrele magme oko 1,5 kilometara ispod površine kako bi stvorili neograničenu energiju. Istraživači iz organizacije KMT (Krafla magma testbed) žele da naprave prvi istraživački centar iznad rezervoara magme kako bi sprovodili monitoring, uzimali uzorke i testirali istopljene stene na licu mesta, piše Biznis insajder.

Preporučujemo

U istraživačkom centru se nadaju da će im to dati i uvid bez presedana u način na koji vulkani funkcionišu, ali i otvariti mogućnost za neograničenu geotermalnu energiju.

Poslednja granica

- Magma unutar Zemlje je poslednja neispitana granica – rekao je Hjalti Pal Inolfson, istraživač KMT, za Biznis insajder.

Istraživanje rezervoara magme je ključno. Ova jezera istopljenog kamenja, locirana u Zemljinoj kori, mogu da stvore vulkane ako nađu način da se probiju do površine. Ali ih je veoma teško locirati sa površine i veoma teško pratiti pred erupciju.

- Nemamo nikakvo direktno znanje o tome kako rezervoari magme izgledaju, što je ključno za razumevanje vulkana – rekao je Paolo Papale iz Italijanskog nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju u Pizi, za New Scientist.

Naučnici su 2009. identifikovali mogući rezervoar magme skoro četiri kilometra ispod Krafle na severu Islanda, pa su počeli da buše. Posle oko 1,5 kilometara su se zaglavili. Naknadno su shvatili da su slučajno izbušili do rezervoara magme. Napravili su neka merenja, ali je brzo postalo prevruće za rad.

Sada, 15 godina kasnije, KMT planira da ponovo izbuši tu komoru, ali da ovoga puta ostanu tu pomoću nekoliko trikova.

Vulkan Krafla je, kažu, savršen za eksperiment. Magma tu je drevna i lepljiva, što znači da neće izazvati erupciju tokom eksperimenta, rekao je Ingolfson.

- Mali potresi koje izazovu naučnici neće imati veliki uticaj. Ako ste na Islandu, već ste u regionu koji ekstremno vulkanski aktivan. Ne postoji ništa što ljudi mogu da urade da to promene na ovaj ili onaj način – rekao je Džon Glujas, profesor sa Univerziteta Daram, za Biznis insajder.

Međutim, obična oprema za bušenje ne može da preživi u tim uslovima. Izazov je, dodaje Ingolfson, da se buši direktno do magme a da se zaštiti oprema. Rešenje je jednostavno: zamrznuti maglu korišćenjem vode pred samo bušenje. To će stvoriti džep smrznutih staklenih stena sličnih obsidijanu, objašnjava. Kada je taj srmznuti džep dovoljno velik, bušenje može da se nastavi dok ne dođe do njegovog kolapsa.

Merenje tačnih temperatura

To bi omogućilo naučnicima da izmere tačne temperature u rezervoaru magme, što nikad nije urađeno.

- Da li ćemo uspeti? Definitivno je to pravi izazov. Mislimo da imamo opremu i rešenje, ali je teško sve to testirati pre nego što pokušamo – rekao je Ingolfson.

Ključno je i to što KMT želi da rupe ostanu otvorene. Ako uspeju, imaće potpuno novi pristup vulkanskoj energiji. Jedna rupa je planirana za istraživanja magme i rezervoara magme, a druga za proučavanje geotermalne energije.

Ingolfson veruje da bi jedan „bunar“ do komore s magmom bio produktivniji od 10 drugih geotermalnih „bunara“. Dole, kaže, nije samo vrelo, već magma menja i kompoziciju stena, zbog čega je prikupljanje geotermalne energije još efikasnije.

- Što smo bliže magmi, to je geotermalna energija veća i efikasnija. Mislimo da je šansa da postignemo nešto izuzetno veoma visoka – rekao je Ingolfson.

KMT planira da izbuši prvu rupu 2026. i za to još skupljaju novac, procenjenih 100 miliona dolara.

(Telegraf Nauka/Business Insider)