Spektakultarno otkriće o našim najbližim rođacima

Skoro 600 izuzetno očuvanih drvenih ostataka i otisaka sa arheološkog nalazišta Abrik Romani (Abric Romani) otkrili su nešto spektakultano o neandertalcima, njihovoj tehnologiji i svakodnevnom životu u periodu pre između 62.000 i 40.000 godina.

Studija objavljena u žurnalu Science Advances, dokumentuje izuzteno raznovrsnu tehnologiju obrade drveta, uključujući koplja, alatke, posude od kore, kontruktivne elemente i jedinstvene predmete u obliku toljage, saopštio je Katalonski institut ljudske paleoekologije i društvene evolucije (IPHES).

Preporučujemo

Decenijama naučnici znaju da su kameni alati bili značajan deo neandertalske tehnologije. Međutim, o jednom delu njihove materijalne kulture skoro da nije bilo nikakvog traga, a to je drvo.

Studija sprovedena na 597 drvenih ostataka i otisaka iz 16 arheoloških slojeva na lokalitetu Abrik Romani u Kapeljadesu (Barselona), pokazuje da su neandertalci ovu sirovinu koristili učestalo i na različite načine - ne samo za ogrev, već i za izradu oružja, alatki i predmeta za domaćinstvo, a verovatno i za izgradnju ili preuređivanje prostora u kom su živeli. Ova zbirka nalaza pruža redak uvid u materijal koji, zbog svoje podložnosti truljenju, skoro uvek nedostaje u arheološkom zapisu.

Studija predstavlja prvu sveobuhvatnu analizu drvenih nalaza prikupljenih tokom više od četiri decenije iskopavanja na lokalitetu Abrik Romani. Istraživanje vodi dr Palmira Saladije, istraživačica na institutu IPHES-CERCA i vanredna profesorka na Univerzitetu Rovira i Virđili (URV), a u njemu učestvuje širok međunarodni tim istraživača i tehničkog osoblja.

Dokazi sa drugih evropskih lokaliteta već su ranije pokazali da su neandertalci obrađivali drvo. Ono što Abrik Romani čini izuzetnim jeste to što omogućava istraživačima da prate upotrebu drveta tokom hiljada godina i kroz uzastopna naseljavanja istog životnog prostora. Ovaj stratigrafski niz, koji obuhvata period od pre otprilike 62.000 do pre 40.000 godina, pokazuje da drvo nije bilo samo povremeni resurs, već sastavni deo svakodnevnog života neandertalaca.

Ali kako tragovi drveta uopšte mogu da opstanu desetinama hiljada godina? Na lokalitetu Abrik Romani, oko drveta su se formirale naslage kalcijum-karbonata. Kako se organski materijal vremenom raspadao, za sobom je ostavljao prirodne kalupe koji su sa izuzetnom preciznošću sačuvali njegov prvobitni oblik. U nekim slučajevima, ti otisci su toliko detaljni da se i danas mogu uočiti čak i histološke odlike drveta.

Ovakvi izuzetni uslovi očuvanja pružaju neuobičajeno kompletnu sliku neandertalskih staništa. Ognjišta, kamene alatke, životinjski ostaci i drveni elementi očuvani su unutar istih arheoloških konteksta, što istraživačima omogućava da rekonstruišu ne samo čime su se neandertalci bavili, već i kako su organizovali svoje aktivnosti, upravljali resursima i uređivali prostor u kome su živeli.

- Ono što je izvanredno u vezi sa Abrik Romanijem jeste to što možemo da vidimo stvari koje obično nestaju. Imamo ognjišta, kamene alatke, životinje koje su obrađivali, ali i drvo. Kada sve to spojimo, možemo da razumemo ne samo šta su neandertalci radili, već i kako su organizovali prostor u kom su živeli, kako su upravljali vatrom i drugim resursima i obavljali svoje svakodnevne aktivnosti – objasnila je Palmira Saladije, vodeća autorka studije.

Veći deo zbirke čine debla, grane, grančice, korenje i naslage drveta za ogrev. Međutim, među tim ostacima tim je identifikovao 13 drvenih predmeta koje su neandertalci izradili ili koristili, uključujući predmete za domaćinstvo, konstruktivne elemente, alatke i oružje.

Među najupečatljivijim nalazima su dva drvena koplja pronađena u sloju R. Jedno je dugačko 2,45 metara i ima morfologiju koja odgovara koplju za ubadanje, namenjenom za borbu iz neposredne blizine. Drugo je očuvano u dužini od 1,99 metara i takođe ima zašiljen vrh, uz jasne dokaze da je drvo namenski obrađivano. Zajedno, ova dva predmeta dopunjuju oskudne nalaze očuvanog drvenog oružja iz evropskog paleolita, koji su najpoznatiji sa lokaliteta kao što su Šeningen i Leringen u Nemačkoj.

Još jedan naročito neobičan predmet potiče iz sloja P. Napravljen od jednog komada drveta, ima jasno definisanu dršku i proširen, zašiljen kraj, što mu daje oblik toljage ili buzdovana. Tragovi sačuvani na njegovoj površini pokazuju da je namerno oblikovan. Njegova funkcija, međutim, ostaje otvorena za tumačenje, a predmet nema jasne poznate analogije.

Oružje je bilo samo jedan deo ove tehnologije obrade drveta. Nalazi takođe uključuju i potencijalne posude ili poslužavnike od kore drveta, ukrštene drvene motke koje su mogle biti deo uzdignute konstrukcije za pripremu hrane, kao i ravan drveni element dužine 5,10 metara koji je mogao imati konstrukcijsku ulogu ili služiti za pregrađivanje životnog prostora. Drvo je takođe bilo neophodno kao ogrev, a gomile pronađene na lokalitetu otkrivaju različite strategije sakupljanja, transporta i skladištenja drva za vatru.

- Drvo nam omogućava da rekonstruišemo suštinski deo neandertalskog sveta koji je u arheološkom zapisu obično nevidljiv. Ono što vidimo na lokalitetu Abrik Romani jeste da je ovaj materijal bio prisutan u mnogim aspektima njihovog svakodnevnog života i da se neandertalska tehnologija, stoga, prostirala daleko izvan upotrebe kamena – naveo je Đozep Valverdu, istraživač na IPHES-CERCA i vanredni profesor na URV-u.

Više od četiri decenije istraživanja omogućuju da se interpretiraju drveni ostaci kraj srca, ostataka životinja i kamenog alata. To predstavlja rekonstrukciju dela neandertalskog sveta, koji je nestao sa arheoloških nalazišta.

(Telegraf Nauka/IPHES)