U ruševinama sultanove palate iskopana najstarija poznata matica samostrela iz Anadolije

Fragment kosti pronađen u ruševinama palate Kubadabad u Turskoj u stvari nije običan slomljeni predmet već najstarija poznata matica samostrela ikada identifikovana u arheološkim iskopavanjima u Anadoliji. To tvrde naučnici Muharem Čeken, Alptekin Javas i Gokan Merič u studiji objavljenoj u časopisu Höyük, piše Arkeonews.

Ovo otkriće je značajno jer su projektili za samostrel pronalaženi na nekoliko srednjovekovnih lokaliteta u Anadoliji, ali su mehanički delovi samog oružja ostali gotovo nevidljivi u arheološkim zapisima. Ovaj mali, cilindrični komad kosti menja tu sliku. On nudi fizički dokaz da seldžučki vojni svet nije samo poznavao samostrel već je koristio i složene okidačke mehanizme koji idu uz njega.

Preporučujemo

Palata Kubadabad nalazi se na zapadnoj obali jezera Bejšehir. Izgrađena u 13. veku, tokom vladavine anadolskog seldžučkog sultana Alaedina Kejkubada I, ona predstavlja jedan od najvažnijih očuvanih dvorskih kompleksa iz seldžučkog perioda. Tokom više od četiri decenije iskopavanja, ovde su pronađene pločice, keramika, stakleno posuđe, arhitektonski ostaci i drugi nalazi koji osvetljavaju život elite u srednjovekovnoj Anadoliji. Sada, komponenta oružja toj priči dodaje oštriju vojnu dimenziju.

Predmet je pronađen tokom iskopavanja 1988. godine u Kubadabadu, u stenovitom delu dvorskog kompleksa koji se opisuje kao Unutrašnja tvrđava. Pronađen je blizu zapadne strane zida koji se graničio sa Malom palatom, u blizini peći koja je protumačena kao peć za pečenje pločica. Istraživači primećuju da stratigrafski dokazi ukazuju na to da se predmet prvobitno nije nalazio u tačnom sloju u kojem je otkriven, već je verovatno premešten iz drugog dela kompleksa.

Komad kosti je bež boje, cilindričan i delimično polomljen. Prečnika je oko 2,8 centimetara i debljine 2,1 centimetar. Centralna rupa, široka oko 0,5 centimetara, služila je za osovinicu koja ga je povezivala sa kundakom oružja. Dva žleba otkrivaju njegovu funkciju: jedan poprečni prorez držao je tetivu, dok je drugi, uzdužni žleb, usmeravao projektil. Tragovi gvožđa na donjem delu verovatno su pripadali mehanizmu okidača.

U zapadnoj terminologiji koristi se i termin orah za samostrel. Kada je samostrel bio nategnut, upravo je matica držala tetivu. Kada se povlačio okidač, matica se okretala, a tetiva je ispaljivala strelu. U pitanju je mali deo, ali bez njega samostrel ne bi funkcionisao, navodi se.

Studija takođe analizira tešku gvozdenu glavu projektila pronađenu u Kubadabadu. Sa težinom od 66 grama, ona je previše teška za običan ručni luk. Njen oblik, sa telom kvadratnog preseka i oštrim ivicama koje se spajaju u vrh, ukazuje na samostrel ili možda veće oružje na čekrk.

(Telegraf Nauka/Arkeonews)