Izumrli vodeni bivo i ptičje perje: Paleoproteomika otkriva neočekivanu povezanost
U drevnom kineskom društvu ukrasi od perja su često korišćeni kao ritualna obeležja, simboli identiteta i vizuelni pokazatelji društvenog ranga. Drevni tekstovi govore o zastavama sa dekoracijama od perja, kao i verovanju o „uzdizanju ka besmrtnosti u obliku pernatih bića“, što ukazuje da je perje igralo ključnu ulogu u duhovnim gledištima i šamanističkim aktivnostima naših predaka.
Međutim, perje se uglavnom sastoji od organskih materijala poput keratina i lako propada u složenim pogrebnim okruženjima. Zbog toga se fizički ostaci perja krajnje retko pronalaze na arheološkim lokacijama, što ostavlja konstantnu prazninu u našem razumevanju tačnog porekla i tehnika proizvodnje.
Preporučujemo
Golem Grad je centar neverovatne aktivnosti: „Ovo je jedini primer demografskog samoubistva u divljini“
Paradoks sna: Zašto ljudi spavaju tako malo, a potrebno nam je tako mnogo?
Grobnica br. 1 na lokaciji Vuvangdun iz kasnog Perioda zaraćenih država (kasni 3. vek pre nove ere), dala je dragocene ukrase od perja. Istraživači su identifikovali biološko poreklo beta-keratina i životinjskog lepka.
Rezultati pokazuju da je dekoracija napravljena od perja više vrsta ptica, od kojih je pupavac poseban zbog svog simboličkog značenja. Ta ptica se u kineskim istorijskim svedočanstvima smatra znakom dobre sreće i prosperiteta, a u mnogim civilizacijama širom sveta, poput starog Egipta i Persije, takođe je viđena kao vodič duše i duha. Ovo otkriće perja sa međukulturalnim značajem obogaćuje naše razumevanje duhovnog sveta elite u državi Ču.
Još značajnije, na ukrasima od perja identifikovano je lepljivo sredstvo životinjskog porekla, od vodenog bivola. U cilju dodatne potvrde, izvedena je proteomička analiza na skeletu primerka kratkorogog vodenog bivola sa lokacije Jinsju (1300–1046 godine pre nove ere) i identifikovane su varijante aminokiselina kod tri različite vrste vodenih bivola. Na osnovu ovih varijanti, utvrđeno je da životinjski lepak potiče od kratkorogog vodenog bivola.
Ova studija ne samo da popunjava prazninu u naučnoj analizi arheoloških ostataka perja u Kini, već i uspostavlja kriterijume proteomičke identifikacije za razlikovanje vrsta vodenih bivola, dajući važnu molekularnu osnovu za dalje istraživanje uzroka ekstinkcije lokalnog kratkorogog vodenog bivola i uvođenja domaćih vodenih bivola u Kinu.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)