Kopali da postave temelje 3 zgrade, a otkrili nešto neočekivano: Ovo je najstariji hram boga Mitre u Bavarskoj

Prilikom priprema za izgradnju temelja 3 stambene zgrade u nemačkom gradu Regenzburgu otkriveno je nešto potpuno neočekivano i nešto čija je specifičnost postala jasna arheolozima tek na drugi pogled – antički hram boga Mitre. Ovaj mitrej je najstariji u celoj Bavarskoj, saopštio je Grad Regenzburg na svom sajtu.

„Sve je počelo kao rutinski slučaj povezan s građevinskim projektom firme SDI GmbH & Co. KG Karla Koca na posedu u ulici Štalcvingerveg 6, gde se grade 3 nove stambene zgrade, arheolozi iz firme ArchäoTeam GmbH pod vođstvom Sabine Vaclavik sproveli su uobičajena arheološka istraživanja pre početka gradnje. Kao što se i očekivalo za lokaciju u starom jezgru Regenzburga, otkriveni su tragovi naselja iz praistorije, rimskog doba i srednjeg veka. Pojedinačni nalazi su u početku odgovarali očekivanom spektru. Međutim, tumačenje, posebno onih većih strukturnih ostataka, bilo je teško jer su se, zbog skučene građevinske jame, iskopavanja mogla vršiti samo u nekoliko odvojenih faza između proleća i jeseni 2023. godine“, navodi se u saopštenju.

Preporučujemo

Detaljna procena naučnika

Tek nakon objedinjavanja svih nalaza i detaljne procene naučnika dr Štefana Rojtera, ispostavilo se da se ovde u rimsko doba morala nalaziti posebna građevina - hram posvećen orijentalnom bogu Mitri. Pošto je zgrada prvobitno bila od drveta i shodno tome je malo toga ostalo sačuvano, niz drugih indicija doveo je do pravog traga. Tako je, na primer, pronađen zavetni kamen čiji natpis više nije čitljiv. Identifikovani su fragmenti votivnih limova, kakvi su poznati iz drugih hramova, kao i okovi jednog svetilišta (škrinje). Pronađeni novčići bili su važni za datiranje: svetilište, prema tome, potiče iz vremena kohortnog utvrđenja u Kumpfmilu i pripadajućeg podunavskog naselja između 80. i 171. godine nove ere, dakle još pre osnivanja legionarskog logora, dodaje se u saopštenju.

Posebno su na kult Mitre ukazivale krhotine keramičkog lonca sa ukrasima u obliku zmije, pehari za kađenje i vrčevi sa drškama. Stručnjaci znaju da su obožavanju boga Mitre pripadale ritualne gozbe – otuda i posude za piće.

- Nalaz je jedinstven iz dva razloga: kao prvo, regenzburški mitrej je prvo svetilište iz rimskog doba koje je uopšte identifikovano u starom gradu. A na širem nivou, ono je najstarije od ukupno 9 otkrivenih u Bavarskoj – rekao je u saopštenju Maksimilijan Ontrup, stručnajk za provincijalnu rimsku arheologiju u muzejima Grada Regenzburga.

Procvat kulta Mitre zapravo počinje tek kasnije, od kraja 2. veka, pre nego što ga je tokom 4. i početkom 5. veka, kao i druge kultove, potisnulo hrišćanstvo.

Pronalaženje mitreja može se smatrati jednim od najvažnijih novih otkrića o rimskom Regenzburgu u poslednjih 10 godina. Ono pruža važne nove uvide u strukturu i istoriju podunavskog naselja, koje je u celini još uvek relativno malo istraženo. Značaj nalaza, međutim, seže i daleko izvan granica grada. Jer mitrej i njegov inventar pružaju bitna nova saznanja o kultnim praksama i dešavanjima, a time i o razumevanju misterioznog kulta Mitre.

Zbog izuzetnog značaja nalaza iz ulice Štalcvingerveg, Grad Regenzburg i Bavarski državni zavod za zaštitu spomenika zajednički su finansirali projekat obrade podataka koji se i dalje nastavlja. Predmete će inicijator iskopavanja, firma SDI GmbH & Co. KG, predati muzejima grada Regenzburga. Tu će oni u budućnosti, na osnovu tekuće naučne obrade, činiti važan deo novog muzejskog koncepta.

- Kontekstualizovaćemo i vizuelizovati nalaze koji su u početku izgledali nespektakularno i time ćemo ih naterati da „progovore“. Trud će se isplatiti: nalazi iz mitreja u muzeju obogatiće sliku o rimskom Regenzburgu jednim značajnim novim aspektom – rekao je dr Sebastijan Karnac, direktor muzeja.

Ko je Mitra

„Posebnu popularnost stekao je u vreme Carstva kult iranskog božanstva svetlosti Mitre. Prvi su ga na Zapad doneli Pompejevi vojnici koji su se borili protiv gusara. Ovaj kult se posebno raširio onda kada su unutrašnja maloazijska područja ušla u sastav Rimskog carstva i kada su iz njih počeli da se regrutuju vojnici za rimsku vojsku. Među vojnicima je uvek bilo mnogo poštovalaca Mitre, koji su mu se molili kao personifikaciji ‚nepobedivog sunca‘ (Sol invictus). Na tragove njegovog kulta nailazi se u pograničnim područjima Britanije i podunavskih oblasti. Stare iranske predstave o večnoj borbi dva principa, dobrog i svetlog sa zlim i mračnim, kombinovale su se u mitraizmu sa vavilonskim astralnim učenjima, sa mistikom brojeva i vavilonskim magijskim umećem. Mitraizam je imao složenu kosmogoniju, u kojoj su Mitrino rođenje i podvizi zauzimali centralno mesto. Mitra je prikazivan kao pobornik pravde, borac protiv svega što je zlo i grešno, spasitelj pravednih ljudi koje je hteo da pogubi Ahriman – zao bog. Istovremeno, u mitraizmu je bilo razvijeno i složeno učenje o zagrobnom životu, u kome će se suditi za zemaljski rad, kao i učenje o kraju sveta“, napisao je u Istoriji Starog Rima Nikolaj Maškin i dodao:

„Za bogosluženje u čast Mitre postojao je poseban mitrej, koji je uređivan u nekoj pećini ili podzemnoj prostoriji. Složeni obredi bili su praćeni trpezama, na kojima se jeo posvećeni hleb i vino pomešano sa vodom. Posvećivanju je prethodila priprema, koja se sastojala od posta i samobičevanja. Ovi kultovi nisu bili izolovani: obrede i učenja jednog verskog sistema preuzimali su drugi sistemi; istočna božanstva identifikovana su sa bogovima grčkog i rimskog panteona.“

(Telegraf Nauka/Stadt Regensburg)